Bahreinski gas konkurentan ruskom, izgradnja infrastrukture preduslov

Prema tvrdnjama dobro obaveštenih diplomatskih izvora o tome je razgovarano tokom posete predsednika Srbije Aleksandra Vućića Kraljevini Bahrein a takođe se o tome govorilo i tokom uzvratne posete Beogradu izaslanika kralja Bahreina šeika Nasera bin Hamada bin Ise Al Kalifa, do koje je došlo mesec dana nakon Vučićevog boravka u toj arapskoj zemlji.

Generalni direktor firme „Energia gas and power“ Velimir Gavrilović kaže za Demostat da bi za Srbiju bilo veoma važno i dobro da dobija gas i iz nekog drugog izvora sem ruskog.

– U ovom trenutku dobijamo gas iz dva pravca, jedan je preko Ukrajine a drugi preko Bugarske, a u u oba slučaja snabdevač je ruska kompanija Gasprom. Za kvalitet  kao i za nižu cenu gasa veoma je važno da postoji konkurencija i u tom smislu dobro je kada postoji više snabdevača – navodi Gavrilović. Prema njegovim rečima, ono što predstavlja problem kada je reć o tečnom prirodnom gasu je da još uvek nije izgrađena potrebna infrastruktura za njegovu distribuciju do naše zemlje.

– Da bi se to ostvarilo potrebno je da postoje terminali za prihvat tečnog prirodnog gasa koji se transportuje brodovima. Jedan je izgrađen u Hrvatskoj, dok se drugi gradi u Grčkoj. Tečni prirodni gas jeste alternativa ruskom gasu međutim teško je govoriti da će nešto tako uslediti u kratkom roku. Preduslov da se Srbija snabdeva tečnim prirodnim gasom je izgradnja infrastrukture koja bi omogućila njegovu dopremu do naše zemlje. Ako Bahrein pored snabdevanja gasom nudi i učešće u izradi te infrastrukture onda je svakako reč o ponudi koju bi ozbiljno trebalo razmotriti – ističe naš sagovornik.

Ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević kaže za Demostat da upotreba prirodnog gasa u Srbiji kreira malu ekonomsku vrednost. Gas se prevashodno koristi za proizvodnju tople vode u ovoj ili onoj formi, za grejanje domaćinstava, sanitarnu toplu vodu, daljinsko grejanje ili grejanje industrijskih pogona. Industrijska upotreba gasa ili pak efikasna proizvodnja električne energije iz gasa su zanemarljive. Elementarna termodinamika nam ukazuje da je oportunitetni  trošak ovakve upotrebe gasa veći od troškova nabavke gasa, navodi Kovačević.  Upotreba gasa u Srbiji je kritično važna za energetsku  sigurnost, grejanje velikih gradova kao što su Niš, Beograd ili Novi Sad, zavisi od gasa.

 -Otuda i potiče zainteresovanost, i zabrinutost, za uslove  nabavke gasa, cene i sigurnost snabdevanja. Postoji pretpostavka u laičkoj javnosti da će snabdevanje iz više izvora ili konkurencija dovesti do smanjenja cena i poboljšanja sigurnosti snabdevanja. To bi  moglo biti tačno ali nema znatnijeg ekonomskog uticaja jer ogroman  oportunitetni trošak neadekvatne upotrebe gasa zadržava većinu stanovništva Srbije u siromaštvu potpuno nezavisno od izbora izvora snadevanja gasom – naglašava Kovačević.

Prema njegovim rečima ostaje politićko pitanje u vezi sigurnosti snabdevanja i eventualne uslovljenosti snabdevanja nekim nekomercijalnim okolnostima.

– Odgovor na ovo pitanje je vrlo jednostavan. Sadašnja infrastruktura uključuje cevovode, železničke pruge, puteve, reku Dunav i pravo pristupa moru je više nego adekvatna i omogućava ne mali izbor izvora snabdevanja. Srbija se okoristi vrlo malim delićem ovih raspoloživih mogućnosti. Korišćenje  raspoložive infrastrukture je malo i teško prelazi 15tak procenata raspoloživih kapaciteta. Međutim, postojanje infrastrukture zahteva da  se plati 100 odsto troškova raspoloživosti infrastrukture. Otuda nesrazmera u  kojoj se uz malu količnu transportovanog gasa pridodaju veliki troškovi infrastrukture po jedinici utrošenog gasa. Nova infrastruktura samo uvežava ovu nesrazmeru – objašnjava Kovačević.

Naš sagovornik ističe da izgradnja podzemnog skladišta gasa radi poboljšanja sigurnosti snabdevanja i pokriće zimskog maksimuma potrošnje je odličan primer. Vrlo skup sistem daljinskog grejanja Beograda koji ima ogromne  oportunitetne troškove i veliku osetljivost potrošnje toplote na vremenske prilike je sada snabdeven skupim skladištem gasa. Troškovi snabdevanja su se povaćali. Deo tih troškova preuzima cela Srbija.  Međutim ekonomski rezultat upotrebe gasa se ni za malo nije promenio. Usluga grejanja je potpuno ista samo su troškovi veći. Količina gasa  koja se u Beogradu spali radi proizvodnje tople vode mogla bi pored te tople vode proizvesti i onoliko električne energije koliko bi pravila.

 – Jedna elektrana od 250-300MWe a sa tom električnom energijom bi na  primer mogla proizvesti preko 200000 tona aluminijuma godišnje. Tržišna cena te električne energije bi bila oko 67 miliona evra godišnje a tržišna cena aluminijuma koji bi se iz toga mogao proizvesti oko 470  miliona dolara godišnje. Ako bi se tome dodala proizvodnja aluminijumskih proizvoda, automobila, kompjutera ili sličnih proizvoda, trgovačke marže, finansijske i druge usluge, uvećana zaposlenost, porezi i tako dalje vidi se šta znači pomenuti oportunitetni trošak. Brzo se dolazi do dobrog dela nacionalnog proizvoda Srbije. Ukratko, bolja upotreba gasa bi omogućila i korišćenje raznovrsnih izvora i vidova snabdevaja koji inače stoje na raspolaganju – kaže Kovačević.

Inače, u ovom trenutku Srbija ruskom Gaspromu za isporuke gasa preko “Turskog toka”, prema dostupnim podacima, plaća cenu od 155 dolara za 1.000 kubnih metara. U slučaju da ruski državni gigant dobije konkurenciju u vidu Banagasa nema sumnje da bi nabavna cena išla na dole. To bi značajno smanjilo troškove Javnog preduzeća “Srbijagas” za nabavku “plavog energenta”. Ušteđena sredstva bi mogla da budu iskorišćena za modernizaciju i proširenje postojećih kao i izgradnju novih postrojenja u sastavu “Srbijagasa”. Ono što treba naglasiti je da bi niža cena gasa odgovarala i srpskoj industriji koja ostvaruje veći obim aktivnosti nego što je to bio slučaj ranije te samim tim troši više gasa za svoje potrebe. Da je to i zaista tako potvrđuje podatak da je u prvom kvartalu ove godine, prema pisanju medija, izvoz ruskog gasa u Srbiju povećan za 71 odsto. Niža nabavna cena gasa koji se koristi u Srbiji bi istovremeno značilo i nižu nabavnu cenu za potrošače pa bi se od toga okoristili odnosno uštedeli kako srpska industrija tako i domaćinstva. Veće količine gasa su Srbiji potrebne i za sprovođenje procesa gasifikacije koji je uz obnovljive izvore energije jedna od alternativa za smanjenje korišćenja energenata- zagađivača poput uglja.