Bajden nastavlja tamo gde je Tramp stao

To kažu za Danas stručnjaci za spoljnopolitička pitanja, komentarišući Bajdenovu čestitku Vučiću i reagovanje srpskog predsednika na takav potez Bele kuće.

Kako je prekjuče objavila Vučićeva pres služba, u čestitki se navodi da SAD ostaju trajno posvećene unapređenju saradnje sa Srbijom, evropskoj integraciji naše države, ali i postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, „koji je fokusiran na međusobno priznanje“.

„Snaga naših odnosa temelji se na dubokoj istoriji veza naših naroda koji su ratovali kao saveznici u oba svetska rata. Takođe cenimo našu blisku saradnju u borbi protiv pandemije korona virusa, dok se zajedno suočavamo sa ovim globalnim izazovom bez presedana“, poručio je američki predsednik. Vučić je povodom Bajdenove poruke izjavio za RTS: „Hvala mu za čestitku. A što se tiče međusobnog priznanja to ne stoji u aktu nijedne svetske organizacije. Mi razumemo da je to nova američka politika. Bilo je pokušaja da se taj termin nametne kao nešto što je trebalo da prihvatimo kao konačno rešenje u Vašingtonu. Već sam jednom u lice rekao šta mislim o priznanju i moj odgovor neće biti drugačiji.“ On je dodao da „nije prijatno“ što je jasno da će američka spoljna politika ići u pravcu priznavanja nezavisnosti Kosova.

AMERIKA NIJE PROMENILA POLITIKU

Prema mišljenju Nikole Burazera, izvršnog urednika portala EWB i članu radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 (odnosi Beograda i Prištine), „Bajdenova čestitka jasno pokazuje važnost koju Sjedinjene Države pridaju uzajamnom priznanju Srbije i Kosova kao konačnom ishodu pregovora o normalizaciji odnosa“.

– Međutim, ovde nije u pitanju promena politike koja je došla sa Bajdenovom administracijom. Prethodni predsednik SAD, Donald Tramp je takođe pominjao uzajamno priznanje Srbije i Kosova u svom pismu Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti i američki zvaničnici su to godinama navodili kao idealan ishod. Može se reći i da je podrška SAD promeni granica bila uzrokovana željom da se postigne normalizacija uz uzajamno formalno priznanje. Izjave predsednika Vučića kako neće priznati Kosovo su nastavak stvaranja slike o užasnim pritiscima pred kojima se on nalazi, ali i njima uspešno odoleva. Tog pritiska sasvim sigurno ima, ali ga je bilo i ranije i vlasti u Srbiji uspevaju da ga okrenu i u svoju korist, konstatuje Burazer.

NEOBIČAN „TAJMING“ PORUKE

Milica Andrić Rakić, menadžerka u organizaciji NVO Nova društvena inicijativa iz Kosovske Mitrovice, takođe napominje da „ni stav američke administracije, ni stav srpskog predsednika u vezi sa Kosovom, nisu novina“.

– Međutim, moram da primetim da je administracija novog američkog predsednika mogla da odabere i drugi povod da ponovi svoj stav o Kosovu. Čestitanje Dana državnosti uz poruku da Srbija treba da prekrši akt na kom je ta državnost definisana je čudna praksa. Možda bi bilo prigodnije da se američka administracija o ovom svom stavu izjasnila nevezano za čestitku Dana državnosti Srbije. Ova praksa, međutim, nije i nova. Iste poruke bile su i u pismima Donalda Trampa Vučiću i tada Tačiju a koja su prethodila Vašingtonskom sporazumu, ukazuje Andrić Rakić.

JOŠ JEDNA VUČIĆEVA KALKULACIJA

Agron Bajrami, glavni i odgovornik urednik prištinskog lista Koha ditore, smatra da je Bajdenova čestitka „jasna konfirmacija“ politike SAD prema Kosovu i Srbiji.

– Ali, da ne zaboravimo, ova politika SAD je na snazi od 2008. Nije se ta politika menjala ni tokom Trampove administracije, iako je u poslednjih godinu dana bilo kojekakvih akrobacija. Ne treba zaboraviti, i predsednik Tramp je Vučiću poslao slično pismo, u februaru 2019, u kojem je pored čestitke za 15. februar kazao da u centru rešenja i normalizacije odnosa Kosova i Srbije treba biti međusobno priznanje. Razlika između Trampovog pisma i Bajdenovog pisma je neprimetna, u osnovi nepostojeća, osim činjenice da je Vučić Bajdenovo pismo odlučio objaviti na svom zvaničnom sajtu, a Trampovo pismo nikada nije objavljeno na tom sajtu. Lično mislim da je u pitanju još jedna kalkulacija, kojom Vučić ima za cilj da još jednom upotrebi Kosovo za svoje političke motive, ocenjuje Bajrami.

NEMA VIŠE KLJUČNE „ŠARGAREPE“

Govoreći o neskrivenoj težnji SAD da Srbija prizna Kosovo, Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, navodi da je u odnosima Beograda i Prištine „teško zamisliti dogovor, odnosno kompromis, zato što su se sama društva prilično okrenula protiv ideje kompromisa, a to pokazuju i nova istraživanja javnog mnjenja“.

– Deluje da ključne „šargarepe“ u vidu članstva u EU više nema – nije jasno ko će i kako izvršiti pritisak, odnosno da li je Zapad, jer nema ko drugi, spreman da „pritisne“ obe strane kako bi se približile dogovoru. Ali, ono što se u pristupu SAD nije menjalo, čak i kada su bile spremne da razgovoraju o promeni granica, bio je stav o neophodnosti uzajamnog priznanja, ističe on.

Kako objašnjava sagovornik Danasa, Amerikanci, prosto, ne razumeju, niti im deluje dovoljno ubedljivo teza da na Zapadnom Balkanu dve države (društva) mogu imati normalne odnose ako jedna drugu (jedno drugo) ne priznaju eksplicitno, pa su, stoga, uvek „mlako“ reagovali na predloge poput onog o „dve Nemačke“.

– Pritom, ako do sporazuma ne dođe u narednih pet do deset godina, a Kosovo ostane bez prohodnosti ka ključnim međunarodnim institucijama, njegov opstanak kao nezavisne države postaje upitan. Međunarodni kontekst se stalno menja, ne znate šta budućnost nosi. Tu je sada procena – na koga se može izvršiti snažniji pritisak, ko ima da izgubi više. Možda su u Vašingtonu procenili da je to Srbija – ima stabilnu većinu, bliža je EU, potrebna su joj ulaganja kako bi se standard građana najzad podigao… Sve je to potrebno i Kosovu, naravno, ali je tamo konsolidacija državnosti odavno podignuta na nivo najvišeg prioriteta. A SAD su i dalje iz različitih razloga zainteresovane za ovaj region i ne mogu da stoje mirno dok se projekat u koji su uložile toliko truda dovodi u pitanje, konstatuje Savković.

Selaković: Signal velikih pritisaka i iskušenja

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je juče da je čestitka američkog predsednika povodom Dana državnosti Srbije, u kojoj poziva na međusobno priznanje Srbije i Kosova, „jedan od signala“ godine koja je najavljena kao godina velikih pritisaka i iskušenja za Srbiju. On je naveo i da ga čestitka Bajdena u suštini nije iznenadila ali ga je „možda iznenadilo da se takva težnja spoljne politike Amerike, nove administracije“, iznosi u čestitki za državni praznik.