Mada se radi studija izvodljivosti za Gazivode, taj problem neće biti rešen preko noći, budući da će biti neophodno i potpisivanje političkog sporazuma.
To kažu za Danas nezvanično pojedini predstavnici diplomatskih krugova sa Zapada, upitani da li se može očekivati da nakon što je ispunjena odredba iz Vašingtonskog sporazuma o uspostavljanju diplomatskih odnosa Izraela i Kosova, u skorije vreme bude sproveden u delo i element iz navedenog dokumenta u vezi sa jezerom koje predstavlja veliku tačku sporenja Beograda i Prištine.
Prištinski mediji preneli su da su kosovske vlasti i Ministarstvo energetike SAD počeli izradu studiju izvodljivosti o podeli jezera između Srbije i Kosova.
Takav korak u skladu je sa dokumentom o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, postignutog u septembru u Beloj kući, u prisustvu tadašnjeg predsednika Amerike Donalda Trampa.
Kako ističu diplomate, ono što bi moglo da uspori proces pronalaženja konačnog rešenja za Gazivode jesu predstojeći parlamentarni izbori na Kosovu, kao i „uhodavanje“ nove administracije u SAD, predvođene Džozefom Bajdenom.
„U Prištini se često održavaju izbori i formiraju nove vlade, što utiče i na tempo sprovođenja dogovora, a tek će se videti i kakav će stav o pojedinim odredbama Vašingtonskog sporazuma, postignutog tokom mandata Donalda Trampa, zauzeti Bajden. Ipak, rešavanje problema Gazivoda biće uslovljeno i konkretnim ekonomskim projektima, i Americi je u interesu da podrži takve projekte, tako da ova odredba sporazuma verovatno neće ostati mrtvo slovo na papiru. Vašingtonski sporazum je uopšten, i bez navođenja rokova, tako da konkretizacija njegovih elemenata može da se različito tumači u Beogradu i Prištini, i da dugo potraje“, navodi izvor Danasa.
Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, očekuje se da deo koji se odnosi na Gazivode SAD sprovedu uz koordinaciju sa EU, zvaničnim posrednikom u pregovorima o rešavanju kosovskog pitanja.
„Ne treba očekivati da će odredbe Vašingtonskog sporazuma biti ispunjavane uz pompu predstavnika SAD, kojoj je bio sklon bivši Trampov izaslanik Ričard Grenel, već da će nova američka administracija bliže sarađivati sa EU, ali SAD neće ispustiti iz ruku dogovore iz navedenog sporazuma… Meta je već nacrtana, samo treba da se zaokruži ono što je dogovoreno. Uostalom, i novi državni sekretar SAD Entoni Blinken rekao je u obraćanju Senatu da pozdravlja taj sporazum“, objašnjavaju diplomate.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 1. februara u Parizu, nakon sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, da Beograd nije nimalo srećan zbog uspostavljanja diplomatskih odnosa Izraela i Kosova i da to neće pozitivno uticati na odnose Srbije sa jevrejskom državom.
„To je bilo očekivano već šest meseci, zato u Vašingtonu (4. septembra 2020) i nismo hteli da potpišemo dokument zajedno sa Albancima i Amerikancima. Nismo hteli to da podstičemo, već da podstaknemo Izrael da to ne uradi, ali Izrael je izabrao da im je Amerika najvažnija. To neće sjajno uticati na naše odnose, ali otvara neke druge perspektive o kojima ne bih sada da govorim“, rekao je Vučić za TV Pink.
Vučić je kazao da posle uspostavljanja diplomatskih odnosa Izraela i Kosova više nijedna muslimanska zemlja neće hteti da prizna kosovsku nezavisnost.
Vučić je naveo da će Srbija sada čekati da vidi da li će Priština da poštuje svoj deo Vašingtonskog sporazuma i da li će dozvoliti da se pravi pruga od Prištine do Merdara.
„Ceo trik je da oni hoće da prave prugu preko Kosovske Mitrovice, Leposavića i Zvečana sa Kraljevom i Raškom da bi nam uzeli srpske železnice na severu Kosova. Mi smo tražili i put i prugu od Prištine do Merdara, oni za to nisu zainteresovani, jer tu nema srpske železnice koju bi mogli da uzmu“, rekao je Vučić.
On je kazao da Srbija sada čeka podelu energetskih resursa jezera Gazivode sa Kosovom, na osnovu Vašingtonskog sporazuma, jer Beograd „trenutno nema ništa“ od Gazivoda.
„Video sam da je Palmer (Metju, zvaničnik američkog Stejt departmenta) strahovito upirao da se završi sporazum Izraela i Kosova, a znam da je bio protiv Vašingtonskog sporazuma. E sad ćemo da vidimo da li hoćeš da podelimo energetske reurse jezera Gazivoda“, naveo je Vučić.
„Lake Trump“
Jezero Gazivode posećivali su, naravno, odvojeno, i srpski predsednik Aleksandar Vučić i Hašim Tači, u vreme dok je bio predsednik Kosova. U septembru 2018. Vučić je na brani jezera poručio da „bez Gazivoda nema opstanka ni ostanka ljudi u ovom kraju“. Nedugo posle Vučićeve posete tom jezeru, kojeg Albanci nazivaju Ujmani, i Tači se fotografisao na istom mestu, zbog čega je predsednik Srbije slao protestno pismo generalnom sekretaru NATO, tvrdeći da su prekršeni sporazumi. U septembru 2020. na brani jezera „osvanuo je“ transparent: „Lake Trump“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.