Bajdenovoj administraciji odgovara Veton Suroi?

Takve tvrdnje mediji temelje na dokumentu „Vizija za odnose sa Albanijom i Kosovom“, za sada nepotvrđene autentičnosti, koji se pojavio u javnosti u finišu kampanje za američke izbore.

Kako su preneli mediji, Bajden je u tom dokumentu poručio da će preokrenuti „neuravnoteženi pristup“ administracije američkog predsednika Donalda Trampa prema Srbiji i Kosovu obnavljajući „pravdu i jednakost u odnosima“.

U istom dokumentu navodno se pominje i ime Vetona Suroija i njegove reči upućene Bajdenu, da je on bio „momak u Vašingtonu kojeg smo mogli da pozovemo, čak i ranih devedesetih“.

Pojedini mediji samo pominjanje Suroijevog imena u jednom takvom dokumentu protumačili su kao poruku prištinskim političarima da se okupe oko poznatog publiciste.

Predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković takođe je na Tviteru napisala da postoji mogućnost da Veton Suroi ispliva kao novi lider.

– Prvi posao Bajdenove administracije i EU partnera na Kosovu biće institucionalna stabilizacija i popunjavanje vakuuma nastalog krajem dominacije „ratne koalicije“. Veton Suroi, koji je spomenut u Bajdenovoj viziji za Kosovo, možda će u ovom procesu isplivati kao novi lider – napisala je Trajković.

Veton Suroi je sin istaknutog kosovskog pisca i novinara Redžaja Suroia, koji je bio jugoslovenski ambasador u Boliviji, Meksiku i Španiji.

Kao rezultat toga, Veton je proveo deo svog života u španskom govornom području, gde se školovao.

Diplomirao je na Nacionalnom autonomnom Univerzitetu u Meksiku (UNAM).

Pored albanskog, govori srpski, engleski i španski.

Suroi je 1994. godine u Prištini osnovao nedeljnik Koha, koji od 1997. godine izlazi dnevno pod imenom Koha ditore.

Bio je član kosovske delegacije na pregovorima u Rambujeu 1999. godine.

Suroi je 2004. godine bio jedan od osnivača Reformističke stranke ORA i izabran je za njenog predsednika.

Od 2004. do 2008. godine bio je poslanik u Skupštini Kosova.

U decembru 2007. Suroi i članovi predsedništva stranke podneli su ostavke zbog slabih rezultata na parlamentarnim i lokalnim izborima.

Ostalo je upamćeno da je 2018. godine odbio odlikovanje od kosovskog predsednika Hašima Tačija.

Naime, Suroi je predložen u dva navrata za predsednički orden, zbog učešća u pregovaračkim procesima, a koje je Tači dodeljivao povodom desetogodišnjice nezavisnosti Kosova.

– Hašima Tačija smatram glavnim odgovornim za zarobljavanje države, njenu izolaciju, potkradanje nje, materijalno osiromašenje, mentalno i duhovno, njeno pražnjenje tokom deset godina nezavisnosti, gubljenje političkog konsenzusa i perspektive mladih unutar nje… Sa izuzetkom okupatora, nije bilo nikoga ko je takvu štetu počinio zemlji. Uz svoja uverenja za ovog čoveka, odbijam da uzmem bilo kakvu dekoraciju. Neiskrenost me ne može poštovati –  obrazložio je tada Suroi.

Kosovski publicista je 2015. godine posle 16 godina ponovo posetio Beograd, kako bi promovisao svoj roman „Milijarder“ u okviru festivala „Mirdita, dobar dan“.

Redakcija Danasa pokušala je da dobije komentar od Vetona Suroija, ali on do zaključenja ovog izdanja nije odgovarao na naše mejlove i poruke.

Samoopredeljenje ima ubedljivo najveći rejting

Prema podacima koje je objavio specijalizovani portal za prikupljanje podataka o predizbornim istraživanjima i izborima u Evropi „Europe Elects“, na Kosovu ubedljivo najveći rejting ima pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, sa gotovo 49 posto podrške. Sledi Demokratska partija Kosova čiji je osnivač Hašim Tači sa 17 procenata, potom Demokratska liga Kosova sa procentom manje, a Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja trenutno ima sedam odsto podrške.