Bakić: Beogradski režim pada 2022. kao zrela kruška

To rade i mnoge stare i nove građanske inicijative jer se konačno probudila etika građanske odgovornosti. Zalažem se da se sve te građanske inicijative okupe u jedan veliki združeni front svih inicijativa i pokreta i da svakodnevno na svetlo dana iznose sve afere koje se dešavaju pod pokroviteljstvom gradskih vlasti. I tako sve do aprila iduće godine, odnosno izbora, kako bi građani konačno shvatili da oni moraju da budu pitani za sve što se radi i gradi u njihovom gradu i da su oni suvereni nosioci prava nad svojim gradom – kaže u razgovoru za Danas arhitekta Dragoljub Bakić, komentarišući sve učestalije lokalne proteste sa specifičnim i striktno određenim temama u vezi sa narušavanjem principa javnog interesa građana Beograda.

Kako dodaje, Beograd je danas jedna tužna priča i za njega je malo reći da je kasaba jer se i u kasabi zna neki red.

– Današnja gradska vlast je bukvalno okupirala Beograd smatrajući ga svojim partijskim plenom osvojenim na izborima i nemilosrdno ga pljačka otimajući od njega i prisvajajući javna dobra gde god stigne. Umesto da vode brigu o tom javnom dobru koji im je dat na čuvanje, oni ga prisvajaju sve vreme ističući svoju bahatost i moć. Takvo stanje traje već devet godina i za to vreme oni su uspeli da ispune svoj cilj, a to je da u Beogradu ostave svoje štetočinske tragove za sva vremena. Više se ne poštuju nikakvi urbanistički planovi. Postojeći Generalni urbanistički plan je do sada menjan bar šest puta a pogubne su one izmene koje su rađane 2014. zbog Beograda na vodi a nedavno smo saznali da je tad doneta odluka i za intenzivnu urbanizaciju Makiša. Godine 2016. je kroz zadnju izmenu GUP-a sve to formalno ozakonjeno iako je na Prostorni plan za Beograd na vodi stiglo preko 2.000 primedbi, a za Makiš ignorisan stav stručne komisije geologa koji su se javno protivili bilo kakvoj izgradnji na prostoru beogradskog vodoizvorišta.

* Da li je realno očekivati probijanje medijske blokade uoči predstojećih izbora?

– Što se toga tiče, ja nisam nikakav optimista. Ako se misli da će se to postići kroz dijalog vlasti i opozicije uz posredovanje parlamentaraca iz Evrope, ja mislim da od tog posla nema ništa. Po meni, ceo taj predstojeći trud što se tiče predsedničkih i parlamentarnih izbora je samo pusta nada. Mislim da u ovom trenutku na tom planu opozicija nema nikakve šanse, pa po meni ne bi trebalo ni da rasipa snage. Beograd je već nešto drugo. Mislim da je on zrela kruška i da na tom planu treba koncentrisati snage. Ono gde gosti mogu da pomognu je da se obavezno beogradski izbori održe odvojeno od svih drugih, i da se insistira da se pod pretnjom sankcija isključe svi trikovi funkcionerske kampanje. I po meni od Evrope dosta.

* Šta biste Vi preporučili opoziciji u Beogradu u tom smislu?

– Da se zasuču rukavi i onda svi udruženi na teren, teren i teren i naravno kontrolori na svakom i najmanjem izbornom mestu. Pa neka pokušaju da kradu. I ako posle svega ovoga što je ova vlast uradila Beogradu, vlast koju su koliko juče jurili Knez Mihailovom ulicom da je biju, Beograđani ne izađu u dovoljnom broju na izbore i kazne takvu vlast, onda su svi oni gori od takve vlasti i krivi što Beograd izgleda ovako kako izgleda. Kakvi građani takav i Beograd. Jedna od mojih preporuka bi mogla da bude i ta da se u narednom periodu pre beogradskih izbora uradi ozbiljna studija koja bi mogla da se zove Bela knjiga o crnom Beogradu sa podacima o svim onim mafijaškim pljačkaškim privatizacijama koje su uništile stotine velikih i dobrih beogradskih preduzeća kada su progutani Komgrap, Trudbenik, Rad, 21. maj, Zmaj i mnoga druga. Izneti način na koji je ta ogromna prevara bibliskih razmera izvedena, ko se tu i kako okoristio i uz čiju pomoć obogatio i na koji način su prevarene hiljade radnika koji su ostavljeni na ulici bez zdravstvenog osiguranja i bez izgleda da ostvare svoju zasluženu penziju. Ta pljačka je započeta 90-ih godina i u kontinuitetu traje do danas. Punih 30 godina.

* Da li je način borbe koji opozicija sprovodi protiv vlasti, u okolnostima medijske blokade, zapravo najbolja kampanja za predstojeće izbore?

– Ovo jeste dobar način, ali samo kao jedan deo borbe koja predstoji narednih 14 meseci do beogradskih izbora. Po meni prvo opozicija treba da shvati da joj je Beograd jedina šansa u ovom trenutku. Zatim mora da shvati da mora da se udruži i to cela i sa združenim frontom građanskih inicijativa i pokreta. Zatim, ovom korpusu štete po Beograd na planu uzurpacije urbanog prostora i njegovom sistematskom uništavanju koji mu je nanela za ovih devet godina sadašnja vlast moraju se dodati teme iz oblasti ekologije i socijalne pravde koji moraju zainteresovati sve žitelje Beograda. Vazduh najgori na svetu koji udišemo. Vodu kojoj preti opasnost da bude zagađena. I zemlja koja daje hranu koja će takođe biti zatrovana kada je zatrujete vazduh i vodu. I na kraju socijalna pravda koja se potpuno izgubila u feudalnom sistemu koji vlada i u kojem mi danas živimo. To je ona Bela knjiga o kojoj sam napred govorio.

* Pre dva dana Marinika Tepić se, sada već uobičajno, obratila javnosti sa „lica mesta“ predstavljajući još jednu moguću aferu u vezi sa izgradnjom Avalskog puta. Imaju li takvi pokušaji ukazivanja na kršenje zakona odjek u javnosti?

– Marinika Tepić je jedna svetla tačka naše stvarnosti. Ozbiljna, posvećena, pripremljena, ubedljiva, direktna, nemilosrdna, šarmantna i pre svega neustrašiva u svojoj misiji da građanima ukaže na sve marifetluke i mahinacije sprege kriminala i vlasti. Duboko poštujem sve to što radi Marinika Tepić. Pomalo je tužno što to sve mora da se dešava na ulici mada to dolaženje na mesto zločina možda ima i najvećeg smisla. Ovo poslednje što se dešava na Avali je ono isto što se dešava na Pančićevom vrhu na Kopaoniku, isto što se dešava na Zlatiboru, isto se dešava i na Kosančićevom vencu, isto se dešava širom Srbije gde samo Ministarstvo građevinarstva priznaje da je registrovano više od 2.000.000 divljih objekata. To je skoro polovina ukupnog građevinskog fonda naše države. To najbolje govori i o nama i o državi. To je najveća bruka i sramota i to će Beogradu doći glave. Infrastruktura koja se godinama zapostavlja i još od 60-ih zaostaje za gradnjom na kraju će pući. Saobraćaj će da stane jer se samo gradi a ulice i trotoari ostaju isti. Gradska vlast se hvali da već nekoliko godina izdaje po milion građevinskih dozvola godišnje. Umesto da se zbog toga stidi, ona se sa tim hvali. Zbog toga je Beograd postao jedan tužan grad u kome se teško živi. Za kraj ne mogu da preskočim činjenicu koliko smo se mi udaljili od Evrope i koliko o tome rečito govori to što čitave protekle godine nismo otvorili nijedno poglavlje u procesu pridruživanja. A tek poglavlje 27 o Zaštiti životne sredine, za koje ja mislim da ga ni kroz 50 godina nećemo otvoriti a kamoli zatvoriti. Tolika je otprilike mera za koliko mi zaostajemo za Evropom. Važno je istaći zadnju akciju Evropske unije kada su u pitanju veliki gradovi. Napravljena je platforma za NOVI BAUHAUS koji je promovisala lično Ursula von der Lajen i koji govori o tome šta sve gradske uprave moraju preduzeti kako bi se obezbedio što kvalitetniji život u gradovima. Mi smo svetlosnim godinama udaljeni od toga.

Afere aktuelnog režima

* Koje afere koje su do sada otkrivene su prema Vašem mišljenju najtragičnije za javni interes građana Beograda?

Pretpostavljam da se pitanje ne odnosi na afere kao što su Jovanjica, Krušik, Brus, Grocka, Rakita, Fruškogorski koridor, Jadar, Grdelica i tome slično već na one iz moje struke. Mojoj struci je glavni fokus javni interes. Kada se ukine javni interes, ukida se i urbanizam. Apsolutno sve afere koje se tiču urbaniteta Beograda su krajnje tragične. Reč je o sledećim aferama: Žičara sa prvom stanicom ukopanom u Kalemegdanske zidine i stubom od 42 metra koji zaklanja najlepši vidik Beograda na Panonsko more, uklanjanje Starog savskog mosta koji tandrče kulovima u kulama Beograda na vodi, Košutnjak, zaštićeni park prirode gde treba da se iseče 30 hektara šume da bi se izgradilo 500.000 metara kvadratnih nekog elitnog naselja, Kosančićev venac kao jedan od retkih urbanih dragulja starog Beograda treba uništiti kućom velikom koliko i sam plac i to u stilu kako se u Parizu gradilo pre 150 godina, spomenik Stefanu Nemanji visok kao osmospratnica na mestu koje mu ne priliči, Savski pešački trg koji neće imati pešake jer su ukinute i železnička i autobuska stanica, podzemna trospratna garaža ispod Studentskog trga koja će uništiti arheološku celinu rimskog Singidunuma, kao što je šoping centar u Rajićevoj uništio ostatke rimskog kastruma starog 2.000 godina. Potom, Trg Slavija i veliko pevajuće pojilo koji saobraćaj ostavlja nerešivim problemom usred prestonice, metro koji posle 50 godina menja trase i postaje aktuelan pred svake beogradske izbore, Makiško polje čije vodoizvorište treba zagaditi da bi se izgradilo elitno naselje sa 4.500.000 metara kvadratnih. Za kraj naravno ostavljam dve najveće tragedije Beograda – Beograd na vodi i ukupnu divlju gradnju u Beogradu koje se mogu meriti kao najveća civilizacijska šteta naneta Beogradu u toku njegovog dvomilenijumskog postojanja koja se nikada neće moći ispraviti i ostaće kao spomenik jedne bahate neznalačke vandalske vlasti željne lakog i brzog profita.