Bakić: U aprilu ćemo se zajedno veseliti ili nastaviti da plačemo

Ovo je – ustanak za opstanak. Zato pozivam sve ljude iz svih krajeva Srbije da mu se pridruže. Ovo je sada postala borba za goli život jer su nam širom naše zemlje ugroženi i vazduh i voda i zemlja što znači hrana. Sve više ljudi postaje svesno svoje etike građanske odgovornosti. U mnogim gradovima i selima gde se ljudima truje životna sredina počeli su da niču lokalne inicijative i pokreti koji se udružuju i povezuju u veća građanska udruženja rešeni da problem zdrave životne sredine uzmu u svoje ruke. Otuda protest. Pravo ljudi zagarantovano našim Ustavom se ne poštuje i beskrupulozno krši od strane naše vlasti. U našu zemlju se dovode belosvetski trovači kojima je važan samo lični interes i profit bez obzira što za sobom ostavljaju pustoš. Sa njima naša vlast pravi tajne dogovore i tajne ugovore pa se zato protest i održava ispod prozora iza kojih se ovi ugovori prave, kaže u razgovoru za Danas arhitekta Dragoljub Bakić, povodom današnjeg (subota) protesta Ustanak za opstanak – narod protiv Rio Tinta.

Ekološki protest je u više navrata pokazao veliki potencijal za okupljanje građana. Imajući u vidu medijsku blokadu, odnosno zaustavljanje informacija kada je o drugim problemima i neodgovornosti vlasti reč, kako objašnjavate masovnost ekološkog bunta?

– Vlast itekako prepoznaje snagu ekološkog bunta i narastanje građanskog nezadovoljstva i nepoverenja u to kako se vodi javna politika. Posebno na planu ekologije postalo je očigledno da se javna politika ne vodi u javnom interesu. Zato vlast koristi golu demagogiju, zamenu teza i golu neistinu kako bi skrenula pažnju sa posledica po zdravlje ljudi koje izaziva nebriga o životnoj sredini i njeno svesno trovanje. Kada sve postane demagogija a ništa ekologija onda na kraju ostane samo onkologija. Kako inače objasniti priču kako smo se mi setili ekologije tek kada smo počeli da živimo u svom mogućem izobilju koju nam pruža naša uspešna ekonomija. Ili priču iz gradske uprave Beograda koja na Svetski dan čistog vazduha od pre neki dan izlazi javno sa neistinom da Beograd ima najbolji vazduh u Evropi posle Kopenhagena. Koji je to bezobrazluk. Ali naš ekološki ustanak, pokret u nastajanju sa 60 organizacija, građanskih inicijativa i pokreta ima i svoju Nacionalnu ekološku asocijaciju koja je povezana na sve softvere evropske Agencije za zaštitu životne sredine i koja je baš tog dana objavila tabelu po kojoj Beograd od 25 gradova Evrope sa preko million stanovnika ima najgori vazduh. Može li se to drugačije nazvati nego obična laž.

Ekološki protest je unutar svoje organizacije okupio uglavnom aktiviste i ljude koji se bave politikom ali ne pripadaju takozvanim konzervativnim partijama. Kako objašnjavate takav slučaj?

– To smatram sasvim normalnim i prirodnim. Sva pitanja ekologije su i prvorazredna politička pitanja. Skoro sva pitanja ekologije su direktno vezanaza korupciju. Zar to nije politika. Sa mesta današnjeg protesta se gleda u prozore najviših državnih funkcionera. I to je namerno tako. Naravno da je politika. Nakon prvog ekološkog ustanka iz aprila ove godine tri đevojke, visoke Vladine službenice najviše su kidisale na ekološke aktiviste optužujući ih da su politizovali ekologiju. Pronašle rupu na saksiji. Naravno da smo politizovali. I, pa šta. I sada je politizujemo i tek ćemo da je politizujemo naročito kada protekne ovih šest meseci i dođe april mesec. Jedini način da rešimo nagomilane ozbiljne ekološke probleme je da ih dovedemo u srce politike. Jer mi živimo duboku ekološku krizu pored svih drugih. Mi za poslednjih 30 godina nismo sproveli do kraja ni u jednoj oblasti tranziciju koja bi vodila boljem životu građana ove zemlje. To je nepobitna tužna činjenica.

Kako komentarišete predlog EP za dijalog vlasti i opozicije i odbijanje dela opozicije da ga potpiše?

– Naravno da treba da odbiju to da potpišu. Ne znam šta je naša opozicija očekivala od tipičnih evropskih birokrata. I šta očekuje uopšte od Evrope kojoj očigledno ne smeta što demokratija već čitavu deceniju ne stanuje ovde. Možda bi ona morala da promeni politiku da smo mi sproveli sve neophodne reforme koje bi je onda obavezivale da poštuje ovu zemlju. Ovako je sve tra, la, la, pa i njihov nacrt predloga poboljšanja izbornih uslova. To je sve jedno pozorište gde mi molimo Evropu da nam posebno objasni da u ovoj zemlji moraju da se poštuju važeći zakoni koje smo sami doneli. Ceo taj nacrt je nabrajanje opštih mesta i na zavređuje veću pažnu pa ni veći komentar. Inače, ako se uopšte bavimo Evropom a tema nam je ekologija onda treba reći da poglavlje 27 koje se odnosi na ekologiju ako se nekada i otvori trebaće nam bar 50 godina i 50 milijardi evra da se zatvori jer smo mi toliko daleko od uređenja stanja u oblasti ekologije.

U više navrata ste naznačili da ne verujete u pozitivan ishod dijaloga vlasti i opozicije i da bi prema vašem shvatanju, trebalo samo insistirati na razdvajanju izbora za Beograd. Izgleda da toga nema u ovom nacrtu dokumenta evropalmentaraca.

– Nema ga zato što na tome nije dovoljno insistirano. Ne postoji argument kojim se brani da nosilac izbornog procesa na nekim izborima bude neko ko na tim izborima ne učestvuje. Na tome učesnici dijaloga od strane opozicije nisu grizli a po meni su morali. Po meni je Beograd srž iole nade da u ovoj zemlji dođe do sistemskih promena u vođenju politike. Od Beograda sve kreće. Znači da se razdvoje beogradski izbori I da se obave prvi. Bilo bi logično da naša junačka vlast koja se busa u grudi svojim neviđenim uspesima to prihvati. Naravno da im je Beograd noćna mora jer je sadašnja gradska vlast toliko za ovih deset godina nanela rana Beogradu da se od njih nikada neće izlečiti. Ako Beograđani dozvole da im i Makiško polje otmu i tamo zakopaju metro liniju i zakopaju 4.500.000 kvadratnih metara nekakvog stanbenog naselja onda mogu biti sigurni da će vrlo skoro sakupljati vodu u oluke i iz njih piti. Beograđani imaju 6 meseci da razmisle. Kada dođe april mesec ili ćemo se svi zajedno veseliti ili svi zajedno nastaviti da plačemo.

Verujete u uspeh više kolona beogradskih izbora sa ciljem obaranja SNS vlasti u glavnom gradu. Vaša kolona je “zelena”. Imamo međutim različite organizacije koje se prepoznaju kao “liderske” i unutar tog bloka. Verujete li u dogovor?

Da ne verujemo ne bi ni pravili dogovore. Ti lideri ne predstavljaju nikakav problem ako su u periodu liderstva ostali časni I pošteni. Vi u ovom mislite sigurno na dogovore koji su nedavno otpočeli i u kojima učestvuje Ne davimo Beograd, Zelenovićeva Zajedno za Srbiju i Ekološki ustanak. Ne davimo Beograd nema lidere već ima svoje prvake kao uostalom i naš Ekološki ustanak. Sam Zelenović može samo da se ponosi onim što je postigao da uradi u Šapcu upravo u vreme svog liderstva. Neka niko ne brine. To dobro ide. Oni kojima smetamo kažu podlo da nas ne interesuje ekologija već samo da pređemo 3 odsto cenzusa. Njima odgovaramo da nas interesuje samo 100 odsto i da u Beogradu ustoličimo jedan tim mladih stručnjaka koji će pokušati da vrate Beograd na pravi put ozbiljnog grada u kome je dobro živeti. I Ne davimo Beograd i Zelenović od svog osnivanja jedino i rade na realizaciji svojih zelenih politika. Zelenovićeva akcija u ovom trenutku okuplja 27 inicijativa i pokreta širom Srbije angažovanih na sprovođenju Zelene agende za Srbiju.

Međusobna optuživanja o tome ko je iskrena opozicija a ko su Vučićevi ljudi ubačeni sa namerom kompromitacije opozicionog delovanja nije zaobišao ni Aleksandra Jovanovića Ćutu. Kako gledate na to?

To takođe spada u zagađenje životne sredine protiv čega se bori naš pokret Ekološki ustanak. Nisu samo zagađeni vazduh, voda i zemlja. Zagađeni su među ljudski odnosi, zagađena je socijalna svera,zagađene su reči. Dobro je što Ćuta tera po svom i na te budalaštine ne daje pet para. Ovde se već deceniju manipuliše ljudima, njihovim zdravim razumom, njihovom svešću i naravno da to na kraju poremeti mentalni sklop ljudi pa sve ono što je nenormalno vremenom postane normalno. Dobro je da nam je posle svega i ovoliko mozga ostalo.

Koliko ljudi očekujete na današnjem Protestu i šta će biti sutradan, šta će se promeniti?

-Na prvom protestu 10. aprila ove godine bilo je oko 15.000 ljudi. Ono što se promenilo je da su i vlast i trovači postali bahatiji. I Železara u Smederevu i Topionica u Boru povećavaju svoju proizvodnju a o filterima na svojim dimnjacima brinu kao o lanjskom snegu. Pritom znamo da 16 velikih ložišta na Zapadnom Balkanu zagađuju vazduh koliko 250 velikih ložišta cele Zapadne Evrope. Znači može kada se trovači nateraju da investiraju u najnoviju tehnologiju. Ovde to nije slučaj već im se to tajnim dogovorima sve oprašta i još udeljuju subvencije od novca onih koje truju. Novo je i to što Rio Tinto argesivnije nastupa u svom pohodu na lokacijama za svoje rudnike litijuma uz promociju inostranih i domaćih lobista i navodnih lokalnih konsultanata. Sam predsednik Upravnog odbora Rio Tinta piše u svom izveštaju za 2020. godinu da su u Gvineji na konsultante dali 10.500.000 dolara ilegalnog novca zbog čega su upravo u postupku istrage koju sprovodi britanska Agencija za velike prevare. Pošto je ovo tipičan način poslovanja Rio Tinta razumno je sumnjati u svakog visokog funkcionera koji ih hvali ili relativizuje nenadoknadivu štetu koji oni prave životnoj sredini na mestima svojih rudnika. Zato će na današnji protest doći ratari i stočari autobusima iz Loznice, Pranjana, Dobrinje, Jagodine, Čačka, Gornje Nedeljice i svih onih mesta gde im se otimaju kuće i njive i gde im se preti raseljavanjem. Novo je i to što je beogradska vlast krenula u intenzivnu kampanju obećavajući metro za šest godina i Makiško naselje za ljude bez mnogo novca. To su sve prevare i predizborne mahinacije. To im je prošlo 2018. sa odštampanim metro voznim kartama ali ovoga puta neće. Zato će danas bar 25.000 ljudi opkoliti zgrade institucija sistema i tražiti da im se garantuje pravo na zdrav život kako nalaže Ustav Srbije. Već od ponedeljka Ekološki ustanak kreće u organizovanje Zelenog karavana gde će se obići svi gradovi i sela širom Srbije gde se ljudima truju i vazduh i voda i zemlja i gde im se preti iseljavanje. Pokazaćemo svima njima da nisu sami i da moraju da istraju u borbi protiv onih koji im rade o glavi.