Bakojani: Zaštita srpske i drugih manjina na Kosovu će biti mnogo bolja ako Kosovo postane članica Saveta Evrope

Istovremeno, poručila je da njen izveštaj ne nameće bilo kakve stavove o državnosti, niti zauzima bilo kakve stavove: „Postoji stroga podela nadležnosti između tela Saveta Evrope. Drugim rečima, nije na meni da kažem da li je Kosovo država ili ne“.

Za 27. mart zakazano je zasedanje ministara Saveta Evrope na kojem bi moglo da se glasa o izveštaju izvestioca ovog tela za Kosovo o mogućem članstvu Kosova u organizaciju.

Bakojani danas u intervjuu za N1 kaže da nije sigurna još uvek da li će to i biti tako, jer su „brojni preduslovi koji moraju da se ispune dok taj izveštaj ne bude bio spreman“.

Ona, međutim, naglašava:

„Preporučiću nadzor za Kosovo od strane Saveta Evrope. Uslediće proces postmonitoringa koji može da započne ukoliko Savet ministara nastavi sa svojim glasanjem jer su oni odgovorni za donošenje odluka“.

Radi se o procesu u kojem članovi političkog komiteta prate svaki korak koji se mora primeniti.

„Priština mora da pristane da će primeniti te korake u narednim mesecima i godinama. To se dešava sa svim zemljama, jer nijedna zemlja, na žalost, nije savršena, tako da sve zemlje u našoj skupštini imaju problema sa primenom u vezi sa ljudskim pravima i to je nešto što mi nadgledamo u svim zemljama i to će biti nadzirano i na Kosovu, u slučaju da komitet ministara odluči da prihvati Kosovo u Savet Evrope“.

Neposredno pred ovo zasedanje, 24 hektara zemlje Visokih Dečana vraćeno je manastiru nakon osam godina odbijanja da se odluka Ustavnog suda Kosova sprovede u delo uprkos međunarodnim upornim podsećanjima i pritiscima.

Bakojani je upravo na to podsetila, opisavši primenu odluke Ustavnog suda Kosova kao veliki uspeh u regionu, ali i najvažniji korak za zaštitu Srpske Pravoslavne Crkve do sada.

„To pokazuje jasan znak da postoji namera vlasti u Prištini da se povinuju vladavini prava i da krenu u neophodne reforme radi bezbednog statusa srpske manjine“, smatra Bakojani.

U prethodnih nekoliko meseci, kaže, razgovarala je sa svim zainteresovanim stranama – od kosovskih političara, preko srpskih gradonačelnika, Eparhije raško prizrenske, srpskim nevladinim organizacijama, ministrima EU.

Smatra da je svoj posao radila pošteno i dosledno, da nije dozvolila bilo kakav pritisak, zbog čega navodi da je uspela da ministarskom komitetu SE predstavi detaljan opis situacije na Kosovu.

Tvrdi da je uspela da izgradi mostove poverenja, što je na kraju, kako navodi „omogućilo uspeh da se posle 25 godina povrati zemlja Visokim Dečanima“.

„Ne radi se samo o 24ha koje manastir dobija već simbol i gest za sve pravoslavce na Balkanu. Ja sam pravoslavka i sama i shvatate koliko je to važno da ta civilizacija bude zaštićena i danas je ona zaštićena posle 25 godina i posle te odluke koja je doneta u Prištini“.

Ona međutim dodaje:

„Naravno ja nisam naivna. Znam i potpuno sam svesna da postojii čak spisak ozbiljnih nerešenih predmeta vezanih za demokratiju i vladavinu prava na Kosovu, kao i snažan otpor Prištine po raznim frontovima. Savet Evrope to jako dobro zna, ali činjenica da smo u pet meseci uspeli da rešimo pitanje koje se vuklo 25 godina je veliko postignuće i to će stajati u mom izveštaju“.

Na pitanje o dodatnim uslovima koji su se prethodnih dana spominjali kada je u pitanju mogućnost članstva Kosova u Savet Evrope, poput zahteva da se formira ZSO, i pitanja eksproprijacije zemlje na Severu za policijske baze, Bakojani kaže – da će njen izveštaj sigurno sadržati sve zabrinutosti i rezervisanost kada je u pitanju položaj Srba i drugih nemanjinskih zajednica na Kosovu.

„Sve te zabrinutosti u vezi sa demokratskim statusom o situaciji srpske manjine o problemima sa kojima smo se suočavali, sve će to biti detaljno spomenuto u izveštaju koji sam spomenila“, ističe.

Sve što sam rekla biće napisano i nadamo se da će izveštaj rešiti određene zabrinutosti. Jednom kada bude izglasan, onda idemo na Parlamentarnu skupštinu na još jedno glasanje

Naglasila je da će njen izveštaj predstaviti aktuelnu situaciju na Kosovu kolegama u Savetu Evrope – o ljudskim i verskim pravima, postignutom napretku, o razlici između primene i samog donošenja zakona.

„Dakle, sve će to biti spomenuto u izveštaju i ukoliko izveštaj bude bio odobren, onda ćemo ući u proces postomonitoringa koji može da počne pošto bude doneta odluka komiteta ministara“.

Zaštita srpske i drugih manjina na Kosovu će biti mnogo bolja ukoliko Kosovo postane članica Saveta Evrope

Bakojani je priznala da se oseća počastvovanom što su kolege baš nju izabrale da bude izvestilac Saveta Evrope za Kosovo, uprkos tome što Grčka nije priznala Kosovo, to je znak poverenja da će svoj posao uraditi odgovorno.

Objasnila je da između tela SE postoji stroga podela nadležnosti:

„Drugim rečima, nije na meni da kažem da li je Kosovo država ili ne“.

„Ja sam Grkinja. Ja sam pratila ceo taj problem od prvog trenutka i dana. Dakle, premijer je dolazio u Srbiju da pokuša da reši različite probleme i znam koliko je situacija teška i složena. Puno je krvi proliveno u regionu. Rane su još uvek otvorene. Jako je teško ujediniti okupiti narode i ljude u meri u kojoj je to moguće da žive zajedno i da imaju svoja prava. Ja znam koliko je to teško“.

Ipak, naglašava da bi članstvo Kosova u SE sa sobom donelo i pravo srpskoj zajednici i svim ostalim manjinama na Kosovu – da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava i da se odluke tog suda primenjuju na sve.

„To je jedan sud koji, u slučaju da Kosovo postane članica Saveta Evrope, ima pravo da nametne svoje odluke i onda manjine u ovom slučaju su bolje zaštićene. Dakle, zaštita srpske i drugih manjina na Kosovu će biti mnogo bolja ukoliko Kosovo postane članica Saveta Evrope. To je bio glavni razlog što brojne zemlje žele da postanu članice Saveta Evrope“, objašnjava.

Nada se da će to shvatiti i sama srpska zajednica na Kosovu, naročito nakon uspešnog rezultata kada je u pitanju zemljište manastira Visoki Dečani.

„Zemljište manastira, jedne srpske crkve, bio je izuzetno ohrabrujuće, jer se sada zna da je moguće postići neke rezultate. Političari pričaju, ali rezultati moraju da se ostvare da bi to moglo da se vidi. Izuzetno je važno to što je i otac Sava izjavio – on u rukama ima dokument iz katastra. To je veoma važno“, istakla je Bakojani.