Balkan nije bliži Rusiji, već EU

Evropska unija smatra da je za rešenje za Kosovo koje bi bilo ostvarivo i funkcionisalo u budućnosti nužan međunarodni dogovor, a Brisel želi snažniju ulogu u mogućim novim pregovorima Beograda i Prištine. To čelnici EU jasno stavljaju do znanja i albanskim političkim vođama na Kosovu, rekli su diplomatski zvaničnici EU dopisniku Bete iz Brisela Draganu Blagojeviću.
Oni su to preneli objašnjavajući i suštinu nedavne izjave Kristine Galjak, portparola visokog predstavnika EU Havijera Solane, da EU „može doneti sopstvenu odluku“ ako bi Rusija „stalno govorila ‘ne’ u Savetu bezbednosti UN“. Cilj Evropske unije, kako su istakle diplomate u Briselu, jeste proces rešavanja statusa Kosova u kojem će se odluka doneti konsenzusom, saglasnošću svih međunarodnih angažovanih činilaca, isto kao i dve strane, u što je mogućoj većoj meri.

Češki ministar: Nezavisnost Kosova pitanje vremena

Prag – Šef češke diplomatije knez Karel Švarcenberg veruje da je nezavisnost Kosova samo pitanje vremena, ali je apelovao na razumevanje za Srbiju. „Čini se da sve smera ka nezavisnosti Kosova, to je manje-više jasno. Ipak moramo da imamo razumevanja i za Srbiju. Ne smemo da zaboravimo da je Kosovo kolevka za srpski narod. Cela srpska istorija je vezana za Kosovo i to stvara ogroman psihološki problem“, rekao je Švarcenberg u intervjuu koji je juče objavio slovački dnevnik Hospodarske novini.

„Učinićemo sve u svojoj moći da se to ostvari, na tome rade članice EU u Savetu bezbednosti UN, visoki predstavnik Havijer Solana se sastaje s vođama srpske i albanske strane, upravo je u Briselu predsednik Srbije Boris Tadić, a iduće srede će doći i kosovski predsednik Fatmir Sejdiu i premijer Agim Čeku“, navode izvori. Diplomatski funkcioneri EU takođe su naveli da je „logično“ da EU mora da preuzme svoju odgovornost „ako je taj konsenzus sprečavan u beskraj od jedne strane“.
Izvori u Briselu su naveli da je „EU uvek naglašavala da rešenje za Kosovo mora doneti više stabilnosti zapadnom Balkanu, Kosovu, Srbiji, Makedoniji i svima. A to znači da posle okončanja kosovskog procesa taj region mora biti stabilniji“. To se, takođe, mora postići u punoj transatlantskoj vezi, zbog toga što su zemlje Evrope i SAD preuzele zajedničku obavezu da sprovedu taj proces rešavanja kosovskog statusa i stabilizacije regiona. „I treći, veoma važan elemenat, jeste cilj da se dela zajedno s Rusijom pošto znamo ulogu koju Rusija igra na Balkanu i posebno u odnosu na Srbiju“, rekle su Beti diplomate EU.
Oni su ipak dodali da je „jasno da Balkan nije bliži Rusiji nego Evropskoj uniji pošto će balkanske zemlje biti deo EU i sve one to žele. A koliko je poznato, nijedna od zapadnobalkanskih zemalja, a ni Srbija, ne želi da postane članica Zajednice nezavisnih država“.
„Potom je najnormalnije da Evropska unija tu bude mnogo više u prvom planu nego Rusija, a nekako posebno u anglosaksonskim političkim krugovima i medijima probija utisak da je Evropa talac Rusije u kosovskom pitanju“, naveli su ovi izvori, objašnjavajući dodatno i smisao izjave Kristine Galjak. Oni su na kraju naglasili da „Evropa nije i neće biti ničiji talac“.