Balkanski lideri pokazali sve samo ne zajedništvo

Suprotstavljeni stavovi o važnim pitanjima najviše su došli do izražaja prilikom rasprava o granicama, tako da završna Deklaracija ne sadrži deo o nepromenjivosti granica.

Pomenuti segment izostavljen je na insistiranje Vučića, koji je poručio: „Neki misle da ne treba da se menjaju granice onako kako se njima sviđa, a mislimo da ne treba da se menjaju u skladu sa pravilima koje su ustanovile Ujedinjene nacije.“

Komentarišući izostavljanje segmenta o granicama, Igor Novaković, direktor istraživanja ISAC fonda, kaže za Danas: „Mislim da je to očekivano, iako je postajala namera da takva konstatacija bude ubačena u konačni dokument.“

– Ukoliko je Vučić insistirao na Povelji UN u sadržini teksta, to u fokus stavlja Rezoluciju 1244, što, svakako, dovodi u pitanje raspravu o statusu Kosova. Deo oko pitanja promene granica verovatno se odnosio na non-pejper, čiji je autor navodno slovenački premijer Janez Janša, i čiju okosnicu predstavlja BiH i pitanje ujedinjenja granica, ali ne i odnos Kosova i Srbije u kontekstu granica, konstatuje Novaković.

Ono što upada u oči jeste i iznova ispoljeno „tiho“ rivalstvo srpskog predsednika sa njegovim crnogorskim kolegom Milom Đukanović. Oni nisu javno izmenjali kritike, ali je znakovito da se Đukanović sastao na marginama skupa sa nedavno izabranom kosovskom predsednicom Vjosom Osmani, i taj razgovor, sudeći prema njihovim izjavama bio je veoma srdačan. Osmani je, između ostalog, kazala da se Kosovo ugleda na Crnu Goru, a založili su se i za dodatno unapređenje odnosa. S druge strane, prorežimski mediji preneli su da su se Vučić i Osmani oštro verbalno sukobili iza zatvorenih vrata tokom plenarne rasprave. Tvrdi se da je kosovska predsednica protestovala što se u zajedničkom dokumentu uz Kosovo ne koristi reč „država“, te optužila Srbiju da idejama menjanja granica ruši kosovsku nezavisnost, na šta joj je Vučić, između ostalog, kazao: „Pala muva na medveda.“

Đukanović je na skupu ponovo konstatovao i kako treba poštovati „princip regate“ prilikom evropske integracije ovog regiona, što znači da se svaka država pojedinačno vrednuje, na osnovu ispunjavanja pravila o pridruživanju u EU, odnosno da se on protivi „kolektivnom prijemu“ Zapadnog Balkana u Uniju. Crnogorski predsednik nije propustio ni ovu priliku da se pohvali kako je njegova država najdalje odmakla na evropskom putu, te ocenio da bi trebalo da prva i postane članica EU. Ono oko čega su se učesnici samita usaglasili predstavlja već mnogo puta navedene poruke da je region posvećen integraciji u EU, te da Unija „mora da ubrza proces proširenja“.