Cilj novoosnovane regionalne akademije za razvoj demokratije je da Srbija zajedno sa susednim državama regiona Zapadnog Balkana postane deo Evropske unije.
Kako stvari stoje to se neće dogoditi u ovoj deceniji, ali to ne znači da za to vreme region ne treba da napravi dogovor i plan kako unaprediti kvalitet života kako bi građani ostali ovde, a ne svake godine napuštali Srbiju i zemlje regiona. Svake godine nam odu najbolji doktori, najbolji inženjeri, najbolje medicinske sestre. Tako je i u Bosni i Hercegovini, tako je u Severnoj Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori, ali i u Hrvatskoj. Na Kosovu je situacija takva da bi uz „beli šengen“ sutra iz njega otišli i Albanci i Srbi. Ostalo bi prazno, a toliko nam je svima stalo do njega. Kada nema pravde, nema ni vilajeta. Dakle, želimo odgovor na to kakva nam država treba, a ne kolika nam država treba. Ista situacija je i u regionu. Svi smo u sličnim problemima i ako ne budemo radili zajedno na ovom delu Balkana neće ostati niko da živi. Džaba onda festival u Guči kada niko neće ostati ni trubu da svira – kaže u razgovoru za Danas Balša Božović, predsedavajući Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije.
Na kojim problemima ćete konkretno raditi?
Na sabiranju demokrata u regionu. Mi svi živimo na istom prostoru. Politika ovde funkcioniše po sistemu spojenih sudova. Ako se negde zapati nacionalizam, onda će se pre ili kasnije preliti na neku od država regiona. Pogledajte kako je kosovski nacionalizam eksplodirao u Crnoj Gori. Ali ima i pozitivnih primera. Recimo Sarajevo je pozitivan primer u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa u regionu. Sarajevo je na čelu sa gradonačelnikom Bogićevićem odlučilo da bude ponovo Evropa i svet. Zatim Milorad Pupovac i Boris Milošević, lideri Srba u Hrvatskoj, koji su hrabro zakoračili u rešavanje višedecenijskih komplikovanih odnosa između Hrvata i Srba u Hrvatskoj. Ta normalnost inspiriše. Dok Srbija i Beograd sanjaju o „srpskom svetu“ u trouglu Beograd, Podgorica, Banjaluka. To je moderna verzija velike Srbije koju predvode nove nacionalističke snage stvorene na porazu naše kosovske politike. Da stvar bude još luđa, jedni se nadaju da će tom politikom opstati na vlasti u Srbiji, a ovi drugi da će tom politikom smeniti vlast. Rezultat je isti jer decenijama jedemo kao zmija svoj sopstveni rep i tako sve dok ne budemo nestali. Srpski svet je nastao kao posledica rešavanja kosovskog pitanja. Svi znaju da je Kosovo definitivno izgubljeno u ratu 1999. godine. Miloševic i Ćosić su doživeli debakl sa svojom politikom. Sada je ta oštrica nacionalizma koja se podupire sa raznih strana ka Srbiji u potrazi za novom žrtvom. Našla ga je u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj. Sada imamo crkvene velikodostojnike, naše Srpske pravoslavne crkve, koji se preko svake mere oglašavaju i nude se kao neki spasitelji. Imamo i političare koji ih tapšu po ramenima ne bi li dobili neki populistički glas. Tako sve u krug, podupire se nacionalizam, a Republiku Srpsku ti isti smatraju kompenzacijom za Kosovo. Tom populizmu smo svedočili devedesetih, sada je 21. vek i vreme je da se ponašamo u skladu sa tim, a ne da se zanosimo bajkama o nebeskoj Srbiji i svetim kašikama za pričešće u sred korone. Ta politika nas vraća u srednji vek. Pa taj koji je organizovao sahranu mitropolita Amfilohija Radovića treba da zna da je zbog svoje neodgovornosti zarazio srpskog patrijarha Irineja i stotine ako ne i hiljade građana. I niko da se seti da kaže: pogrešili smo. Eto dokle ta ludost ide. Talentovani klinci odlaze odavde, a mi i dalje u kafanskim pričama i svom zanesenjaštvu. Dok jedni pričaju dogodine u Prizrenu i na Lovćenu, drugi kažu dogodine idem za Nemačku.
Gde će biti sedište akademije? Hoće li ona imati polaznike i predavače?
Sedište je u Novom Sadu. Sarađivaćemo sa svima koji se bore protiv populizma, šovinizma i radikalizma u Srbiji i regionu. Takvih ljudi je mnogo i sarađujemo već godinama. Protiv smo onih koji decenijama nanose zlo našim građanima, bave se politikom, a nisu čuli ni za Seku Sablić, ni za Bjelogrlića ni Srdana Golubovića. Neko im šapne da ovi ne podržavaju režim, pa da bi se dodvorili šefu, onda ih najstrašnije izvređaju u sred Skupštine. To ceo region gleda! A znate li ko to radi? Neki nesretni Atlagić, ucenjeni naprednjak, radikal. Uglavnom spava na sednicama. Veoma sumnjive biografije. Došao iz Knina. Bio je Tuđmanov poslanik na početku raspada Jugoslavije, da bi posle krenuo da srbuje, ali tako što je tuđu decu slao u rat. Kaže da je profesor, a nikada nije prosto proširenu rečenicu umeo tečno da pročita sa papira koji mu neko ispiše, a kamoli da izgovori nešto ne gledajući u papir. E, protiv takvih Atlagića i u Srbiji i u regionu se borimo. Nažalost, i njih ima mnogo, mada Srbija prednjači. Njih treba da vratimo na mesto koje im pripada, dosta smo ih trpeli, dosta su nas blamirali, vreme je da im se da otkaz. Zato ćemo sarađivati sa svim onim snagama iz regiona, bilo da su političari, bilo da su iz nevladinog sektora, koji će zajedno da naprave regionalnu fabriku za politike i projekte kako bi građanima dali nadu da je moguće pošteno živeti od svog rada u svojoj zemlji. Da vlada zakon koji važi za sve, a ne pojedinci. Umorni smo od galamdžija. Da se malo dovedemo u red. Treba nam normalnosti više nego ikada.
Najavili ste i neke značajne ličnosti iz regiona koji će učestvovati u radu akademije. Ko su oni? Da li su zastupljeni i neki ljudi iz drugih stranaka u Srbiji?
Tu su mladi ali iskusni političari iz regiona. Poslanici, ministri, visoki državni zvaničnici. Senida Mesi iz Albanije, Saša Magazinović iz Bosne i Hercegovine, Bojan Glavašević iz Hrvatske, Aleksandar Pejović iz Crne Gore, Kalinka Gaber iz Makedonije, Mija Javornik iz Slovenije, Špetim Gaši sa Kosova kao i Aleksandra Jerkov i ja. Okupili smo se sa jasnim ciljem, te ćemo tako i tražiti svoje partnere. Imaćemo razgovore sasvim sigurno sa Lokalnim frontom iz Kraljeva, jer veoma cenimo njihov aktivizam kao i sa onim delom političke scene koji je iskreno demokratski i reformski orijentisan. Od političara, oni koji bezuslovno žele da rade za građane, a ne za sebe. Naravno, nema koketiranja sa populizmom i autokratskim režimom. Od toga nikome u Srbiji neće biti bolje.
Koliko su vas na taj potez osnivanja Regionalne akademije zapravo naterali događaji i poslednji raskoli u Demokratskoj stranci?
Uopšte ne. Mi smo doneli odluku o osnivanju čim smo uvideli da radom na ovakav klasičan način kao do sada, ovakvim stranačkim radom, nije moguće mnogo toga promeniti. Već dugo sa svojim prijateljima iz regiona razmišljamo o tome da politika mora biti drugačija, da nam treba drugačiji pristup u politici i rešavanju problema u regionu. Odluka je donesena još 2019. godine. Borili smo se kao lavovi u ime građana, ali 2019. nakon bojkota parlamenta i izbora, opozicija je sama sebe isključila iz političkih procesa i sve to još slavila kao nekakvu pobedu. Došlo je vreme da mi krenemo dalje.
Znači li to da potpuno odustajete od DS-a?
Boli me što se sve ovo dešava Demokratskoj stranci. Ali u tom ping-pongu između vlasti i Saveza za Srbiju nije imala nikakve šanse da opstane. Nestanak DS-a sa političke scene odgovara i režimu, ali i onima koji su se okupili oko nekadašnjeg Saveza za Srbiju. DS je uvek i za jedne i za druge bila nezgodan svedok i velika opasnost. Kao i obično, kada političari svoje lične interese stavljaju ispred opštih, građani su ti koji plaćaju cenu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.