Balša Božović: Nacionalisti “drugosrbijance” doživljavaju kao pretnju sopstvenim privilegijama

I Srbija koja je autoritarna, narodna, koja svoje pitanje doživljava kao teritorijalno i etničko, gde sloboba pojedinca biva podređena slobodi kolektiva (što je odlika istočnjačkih despotija i diktatura)“, kaže za Danas Balša Božović, predsednik izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije.

On objašnjava da su to najbolje objasnile u svojim naučnim radovima profesorka Olga Popović Obradović i istoričarka Latinka Perović.

Tu se, kaže, rađaju i dva koncepta, jedan evropski i drugi istočnjacki. Prvi je istorijski bio oslonjen na razvijenu zapadnu Evropu, drugi na ruski autoritarizam. U pitanju su dva politička i ako hoćete kulturna i civilizacijska modela”.

Božović ističe da ne pristaje na samomarginalizaciju Druge Srbije.

“Ne mislim ni da smo pripadnici druge Srbije ni tzv. “drugosrbijanci”. Mi ne želimo drugu Srbiju nego drugačiju Srbiju. Mi želimo Srbiju koja se ne miri sa zločinom, koja je antiratna, u kojoj se ne mrzi, ne laže i ne krade, u kojoj vlada zakon, a ne volja pojedinca i kaste na vlasti. Srbija koja je demokratska, pluralna, decentralizovana, sa jakom srednjom klasom u kojoj postoji vladavina prava i postovanje ljudskih prava i različitosti. Takva Srbija je u interesu svih njenih građana, čak iako u ovom trenutku mnogi od njih, sluđeni strašnom medijskom bukom, to ne prihvataju”, napominje Božović i dodaje da je siguran da će u budućnosti ovakva Srbija biti većinska.

Nacionalisti, kako kaže “drugosrbijance”, doživljavaju kao pretnju, ali ne pretnju Srbiji nego svojim privilegijama koje uživaju zbog toga što preko medija predstavljaju sebe kao samozvane očeve nacije.

“Mi smo za Srbiju koja je država svih njenih građana, demokratska, moderna i pluralna, a radikalska Srbija je ona koja je vlasništvo oligarhije iz vrha vlasti. To su dva nepomirljiva koncepta, a samo prvi garantuje opstanak i razvoj”, zaključuje Božović u razgovoru za Danas.

Pisac “Uloge moje porodice u svetskoj revoluciji”, Bora Ćosić, koji već tri decenije živi na relaciji Berlin – Rovinj, na svom Tviter nalogu pokrenuo je priču statusa takozvane Druge Srbije.

“Umrla je Druga Srbija sa Radetom Konstantinovićem, Srđom Popovićem, Borkom Pavićević. Ostali su oni umorni, bezvoljni, depresivni. Mali krug mojih prijatelja iz kafića je više u egzilu usred Ulice Vuka Karadžića, nego ja u Šarlotenburgu. Jedino što se ne daju, i što su veseli”, napisao je Ćosić i otvorio ponovo pitanje šta je i ko je u stvari famozna Druga Srbija, i da li je zaista umrla.