Foto: EPABaltičke zemlje Letonija, Litvanija i Estonija nastaviće da pritiskaju Srbiju da se prikloni sankcijama koje je Evropska unija uvela Rusiji zbog aneksije Krima, i taj stav će doći do izražaja i prilikom predstojećeg razmatranja Poglavlja 31 u pregovorima Srbije sa EU, koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost, navode za Danas stručnjaci za evropska pitanja.
Podsetimo, kako je najavljeno, krajem ovog meseca u Beogradu će početi pregovori sa Spoljnopolitičkim odborom EU o navedenom poglavlju koje se u slučaju Srbije smatra „osetljivim“, zbog balansiranja naše države između Brisela i Moskve.
Erki Bahovski, estonski diplomata, kaže za Danas da će i u bliskoj budućnosti baltičke države naglašavati da je nužno da Srbija sledi zajedničke poteze Unije u domenu spoljne politike.
– Ukoliko Rusija ne promeni svoje ponašanje, nema svrhe da joj EU ukine sankcije. Što se odnosa baltičkih država prema Srbiji tiče, mislim da će insistirati i u bliskoj budućnosti da se vaša država prikloni ne samo sankcijama protiv Moskve, već i da u većoj meri sledi stavove Unije. Takvo insistiranje na sveukupnom usklađivanju je mudra politika i potpuno je normalno u aktuelnim okolnostima, smatra naš sagovornik.
Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, koji je proteklog vikenda boravio na konferenciji u Rigi, kaže za Danas da iako postoji široko rasprostranjeno mišljenje da je fokus baltičkih zemalja na Poglavlju 31, odnosno sankcijama prema Rusiji, „u razgovoru sa tamošnjim zvaničnicima i stručnjacima za Zapadni Balkan dobio sam uveravanja da su oni podjednako zainteresovani i za vladavinu prava, reformu pravosuđa, kao i za demokratske principe u celosti“.
– Baltičke zemlje vide Zapadni Balkan kao deo evropske porodice naroda. Iako svi mislimo da smo van radara ovih država, uvek ima diplomata i zvaničnika koji su zainteresovani za naš region. U svemu tome prednjači Estonija, što i pokazuje tokom svog aktuelnog predsedavanja EU. Ministar spoljnih poslova Estonije Sven Mikser je u razgovoru za EWB naveo da je ubeđen da je proširenje EU najbolji reformski put za sve zemlje Zapadnog Balkana, ističe naš sagovornik.
Štiplija podseća i na reči litvanskog šefa diplomatije Linasa Linkevičiusa da Srbija mora jasno da pokaže stratešku orijentaciju prema EU i više se usklađuje sa njenom spoljnom politikom.
Sena Marić, viša istraživačica Centra za evropske politike, kaže za Danas je baltičkim zemljama odnos Srbije prema Rusiji ključan za dalje odlučivanje o članstvu Srbije u EU.
– One su zapravo države sa najtvrđim stavom o Poglavlju 31 i do sada su tražile da se Srbiji nametnu dodatni uslovi pre nego što se to poglavlje otvori. Iako je glas svake države članice jako važan jer se odluke u vezi sa politikom proširenja donose jednoglasno, pitanje je koliko će ove tri male države istrajati u tvrdom stavu i da li će ostati u tome usamljene. Naime, proces donošenja odluka u EU je večno „cenjkanje“ među državama članicama, pri čemu države izbegavaju da ostanu izolovane, da svojim nekompromisnim stavom stiču loš ugled među drugim državama i time gube svoj pregovarački potencijal za neku sledeću njima bitnu temu na dnevnom redu. Ostaje da se vidi da li će baltičke države biti uspešne u stvaranju veće koalicije koja će zagovarati tvrd stav prema Srbiji kada je u pitanju Rusija ili će odustati usled postojanja njima važnijih pitanja od nacionalnog interesa, ističe naša sagovornica.
Uspeh „baltičkih tigrova“
Štiplija ukazuje da su zahvaljujući velikom evroentuzijazmu baltičke zemlje vrlo brzo nakon obnavljanja nezavisnosti postale deo i EU i NATO. „Uspeh baltičkih tigrova vidljiv je u mnogim ekonomskim sferama i standardu građana“, napominje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
