Balunović: Protiv Vučića mora stati stranačka, a ne nestranačka ličnost

Postoje li šanse da se opozicija grupiše za beogradske izbore i ne raspe glasove?

– Pretnje ili bolje – ucene kojima se birači navode da glasaju za „veće“ kako ne bi rasipali glasove jedna je od najbizarnijih praksi u našem političkom životu. Da sam savetnik bilo koje relevantne političke partije, prvo bih savetovao da to nikad ne spominju. Tvoj zadatak kao političke partije nije da plašiš, ucenjuješ i objašnjavaš biračima kako stvari stoje – pošto oni tobož ne razumeju. To je nešto što, na primer, konstantno radi bivši predsednik Tadić. Tvoj zadatak je da ponudiš sadržaj i politiku, izgradiš kredibilitet i zaslužiš podršku. Vaše pitanje sugeriše da treba da mislimo o tome šta je dobro za opoziciju. Mene to ne zanima, kao ni to šta je dobro za vlast. Zanima me šta je dobro za građane – a za njih je najbolje da glasaju, ili ne glasaju, iz političkog uverenja, a ne iz razloga nekakve kalkulacije.

Da li je dobitna strategija fokus na Beograd ili je to varka, dok traje prava priprema za predsedničke izbore?

– Kako za koga. Za one kojima je u političkom fokusu grad Beograd, svakako je najbolje da se fokusiraju na lokalni nivo. Do sada, to je samo Ne davimo Beograd sa partnerima. Donekle, Stranka slobode i pravde može to ispratiti jer je njen predsednik nekada bio gradonačelnik. Svi ostali, nikada se nisu isticali sa lokalnim temama ili specifičnim radom na lokalu. Beograd je, treba i to reći, makar onoliko heterogen koliko je i čitava Srbija. Vračar i Stari Grad nisu isto što i rubne beogradske opštine. Tako da je strategija fokusiranja na Beograd podjednako zahtevna koliko i fokus na čitavu Srbiju – s tim što se radi o manjoj površini i manjem broju glasača, pa se otuda čini da je posao lakši. A zapravo, Grocka ili Barajevo imaju svoje lokalne moćnike i tabadžije baš kao što ih imaju i Trstenik ili Kruševac. Fokus na Beograd zato ima smisla samo za one koji intenzivno rade na beogradkom terenu i bave se beogradskim temama. Za sve ostale, to nije strategija već izgovor kojim prikrivaju manjak infrastrukturnih, organizacionih i drugih kapaciteta za pokrivanje čitave Srbije. Što se tiče predsedničkih izbora, mislim da su oni važni uprkos tome što je težište naše izvršne vlasti na vladi. Paradoks takvog, parlamentarnog sistema, nasuprot onim predsedničkim, je u tome što se za mesto „slabije ustavne karike“ izvršne vlasti, dakle na mesto predsednika, kandidati nadmeću na neposrednim izborima. Praktično, predsednik ima najveći legitimitet, a trebalo bi da ima čisto protokolarnu funkciju u izvršnoj vlasti. Zato se kod nas – od Miloševića naovamo, ta institucija zloupotrebljava i čini se kao da je naš sistem sličniji francuskom nego nemačkom. Zato protiv Vučića mora stati političar ili političarka, dakle stranačka a ne nestranačka ličnost. Svaki drugi scenario je kukavički i anti-politički. U ovom trenutku, mišljenja sam da samo jedna osoba u političkom životu ima šanse da predsedničke izbore „otera“ u drugi krug i eventualno u njemu pobedi. To je Marinika Tepić jer je hrabra, istrajna, elokventna i najčešće odmerena.

Koliko se afera Belivuk dotiče opredeljenja birača? I ranije smo imali teške afere, ali je podrška Vučiću ostala stabilna?

– U Srbiji postoje dva načina da dođete na vlast. Jedan je da vas dovedu stranci, a drugi da vas dovede mafija. Ovu vlast je na pozicije moći uvela mafija, a održavaju je mafija i stranci. Mislim da je to biračima jasno i da je, na neki način, činjenica da je nama vlast uvek podanička – bilo „međunarodnoj zajednici“ ili mafiji – normalizovana. Očigledne veze aktuelne vlasti sa mafijom zbog toga mogu biti strašne nama koji smo protivnici vlasti. Onima koji glasaju za SNS, više su nego dovoljna objašnjenja koja ta partija daje o brojnim aferama – uključujući i ovu aktuelni oko sprege vlasti sa mafijom. Najviše što opozicija može da dobije od aktuelne situacije jeste to da se neki koji uopšte ne bi glasali, sada opredele da ih zaokruže jer je vidljivije da je situacija akutna.

Šta će se po vašem mišljenju desiti sa SNS i Nebojšom Stefanovićem?

– Ovde ću napraviti paralelu sa slučajem iz BiH, pošto mislim da se scenario ponavlja. Jedini put do sada, kada se činilo da se politički brod Milorada Dodika zaista ljulja, jeste bilo vreme nakon ubistva Davida Dragičevića. Bilo je i ostalo očigledno da ministar policije Dragan Lukač ima do lakata ruke umrljane u taj slučaj. Pokret „Pravda za Davida“ isprva se fokusirao samo na njega i svima se činilo najlogičnijim to da Dodik pusti Lukača niz vodu kako bi spasao sebe. Tada su mi u Banjaluci rekli da tim istim rukama, koje su do lakata u krvi, još iz vremena rata, Lukač drži i Dodika za gušu. Ako bi pao Lukač, drugim rečima, za sobom bi oberučke povukao i Dodika. Do danas, obojica su tu, živi, zdravi i na vlasti. Mislim da je slična situacija sa Vučićem i Stefanovićem i da će se dogoditi nešto slično kao u Banjaluci. Eventualno, Stefanović može da završi na nekoj „nevidljivijoj“ poziciji. Pošto je Bata Gašić odslužio “ukor”, možda možemo očekivati Stefanovića na čelu DB-a a Gašića nazad u izvršnoj vlasti.