Bandović i Mehmeti: Glavni problem redosled prvih koraka nakon sporazuma u Ohridu

„Svi počeci su teški, posebno oni koji počinju iznova i iznova. Uskoro ćemo saznati da li će najnoviji pokušaj Zapada (EU-SAD) da reši najveći problem na Balkanu u poslednje dve decenije biti uspeh ili neuspeh“, kažu autori. Navode da će se tek iskristalisati da li će Srbija i Kosovo prihvatiti evropski put i početi da govore jezikom mira i pomirenja.

Proces normalizacije po mnogo čemu podseća na posleratna iskustva ljudi u Francuskoj i Nemačkoj, gde se izazov priznanja razmatrao kroz odnos dve Nemačke, ističu Bandović i Mehmeti. Napominju da je to utrlo put za poboljšanje odnosa između dve zemlje, bez obzira na to što nije predstavljalo puno diplomatsko priznanje Savezne republike Nemačke i Demokratske republike Nemačke.

Autori podsećaju da su Srbija i Kosovo 27. februara 2023. prihvatili „Francusko-nemački predlog“ i 18. marta su uključene strane dogovorile implementacioni aneks koji nisu potpisale. Bandović i Mehmeti ocenjuju da je nepotpisan aneks ustupak predsedniku Srbije iz unutrašnjih političkih razloga. Bez obzira na to, autori podsećaju da se ovaj aneks smatra obavezujućim.

Bandović i Mehmeti objašnjavaju da sporazum uključuje posebne aranžmane i garancije za obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu sa ciljem normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, poštovanja teritorijalnog integriteta i autonomije, zaštite ljudskih prava i prava manjinskih zajednica, mirnog rešavanja sporova i produbljivanja dalje saradnje.

Dodatno, detaljan plan za strane pruža pomenuti Aneks o implementaciji kako bi došlo do brzog i efikasnog sprovođenja sporazuma uz nadzor EU i Zajedničkog komiteta za praćenje, podećaju autori.

Bandović i Mehmeti ističu da obe strane pokušavaju da ubede svoju javnost da nisu odstupile od ranije povučenih crvenih linija – Kosovo ne dozvoljava formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), a Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova.

„Glavni problem ostaje redosled prvih koraka dotičnih strana, pri čemu su obaveze Srbije pre svega negativne, a tek će se videti koji će prvi koraci biti preduzeti. Za Kosovo, ZSO je prioritet, što uključuje nekoliko preduslova koje treba ispuniti,“ kažu autori teksta.

Objašnjavaju da najava bojkota lokalnih izbora od strane srpske stranke „Srpska lista“ ne služi ovoj svrsi i da se očekuje da će dobar podsticaj biti donatorska konferencija koja će se održati u roku od 150 dana. Ova konferencija predstavlja „glavnu šargarepu“ od koje će Kosovo i Srbija imati značajne koristi ukoliko sprovedu sporazum i aneks o implementaciji.

Autori naglašavaju da nesprovođenje sporazuma moglo bi da uspori Srbiju i njen pregovarački proces ka članstvu u EU, kao i obustavu pomoći EU uz mogućnost suspenzije bezviznog režima i smanjenje investicija. S druge strane navode da je kamen spoticanja za Kosovo stvaranje i uspešna primena šireg nivoa samoupravljanja srpske zajednice na Kosovu.

„Proces normalizacije između Srbije i Kosova zahteva duboku i temeljnu saradnju obe strane, sličnu procesu pomirenja između Nemačke i Francuske. Ovaj proces je uključivao priznanje zločina počinjenih tokom rata, programe kulturne razmene, simbolične gestove, ekonomsku i političku saradnju i obrazovanje“, kažu Bandović i Mehmeti.

Dodaju da Srbija tek treba da prizna zločine srpske vojske i policije tokom rata. Dodatno, nedavno uspostavljena Regionalna kancelarija za saradnju mladih mora imati jedinstven mandat za Kosovo i Srbiju.

Bandović i Mehmeti navode da su se Francuski predsednik Šarl de Gol i nemački kancelar Konrad Adenauer 1962. godine sastali u malom gradu Remsu da bi potpisali ugovor o prijateljstvu između dva naroda. Iste korake mogu preduzeti predsednik Vučić i premijer Kurti kako bi se sastali na simboličnom mestu na Kosovu i potpisali sličan pakt, zaključuju autori.