Banjska je sve promenila: Srpska lista i Vučić odustali od zahteva, traže izbore na severu Kosova

Aleksandar Vučić pozvao je tokom gostovanja na TV Prva Srbe da izađu sa inicijativom za što skorije izbore kako bi, kako je rekao, došli do osnovnih poluga vlasti na tom delu KiM.

Prihvatanjem da na izbore izađe, Srpska lista odustala je od zahteva koje su Srbi sa severa, pod njenih vođstvom, ispostavili 5. novembra prošle godine, prilikom kolektivnog napuštanja kosovskih institucija.

Tog 5. novembra zahtevano je povlačenje specijalaca Kosovske policije sa severa Kosova, kao i odluke o preregistraciji, ali i, naravno, formiranje Zajednice srpskih opština. Danas, sa njihovim stavom o „bezuslovnom izlasku“ nisu saglasni u Građanskoj inicijativi „Srpski opstanak“ iz koje su više puta odbijali bezuslovno prihvatanje izbora, smatrajući to lošim za građane.

Aktuelni postupci Vučića i SL logičan su nastavak onoga o čemu se pre mesec dana govorilo u Briselu tokom poslednje runde dijaloga na najvišem nivou između Beograda i Prištine.

Vučić i Kurti su tada, po starom običaju, nakon sastanka iznosili svoje viđenje dijaloga, dok je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozef Borelj izneo suštinu pregovora koje je, uz kolegu Lajčaka, moderirao.

Borelj je tada, podsetimo, istakao da je Beograd prihvatio kompromisni predlog evropskih posrednika, dok je Priština bila protiv. Kako se Vučić i Kurti nisu mogli usaglasiti šta je preče – formalizacija priznanja na kojoj je insistirao Kurti ili formiranje ZSO na kojem insistira Vučić, kompromisno rešenje podrazumevalo da ta dva procesa teku paralelno.

Kako su Srbi na severu KiM od 5. novembra prošle godine van kosovskih institucija i kako su prošli izborni proces bojkotovali, zahtev EU je da na naredne izbore izađu i to – bezuslovno. Praktično, da odustanu od zahteva ispostavljenih skoro još pre godinu dana.

Do izbora se može na dva načina – ostavke gradonačelnika na severu Kosova ili smena putem referenduma do kog se dolazi peticijom građana.

Boreljov stav tada je bio da je najbrži put do novog glasanja – ostavke gradonačelnika, a ne smena putem peticije. Odbijeno od strane Kurtija.

Vučić se nakon sastanka na taj deo nije osvrtao, već je poručio da će dati sve od sebe da razgovara sa Srbima da učestvuju na izbori ako albanski gradonačelnici podnesu ostavke.

Danas i sami predstavnici Srpske liste priznaju da je izlazak iz institucija bio greška, a u poslednjem obraćanju oko izlaska na izbore predsednik ove stranke Goran Rakić izjavio je da je „lopta sada u dvorištu Prištine“ i pozvao na ostavke gradonačelnika na severu.

„Potrebno je da ovi lažni, nelegalni i nelegitimnu gradonačelnici i odbornici koji već mesecima maltretiraju naše građane hitno podnesu ostavke i odu, da izađu iz naših zgrada, jer oni nisu predstavnici našeg naroda. Njihova jedina svrha je maltretiranje naših građana“, istakao je predsednik SL

Sam proces peticije i referendum kritikovan je od strane aktivista i građanskog sektora iz srpske zajednice sa severa Kosova, zbog logističkih problema i dužine trajanja procesa.

Milica Andrić Rakić, iz “Nove društvene inicijative”, nevladine organizacije sa severa KiM, kaže da najpre važno razumeti da ideja izbora dolazi od međunarodne zajednice i pritiska na Beograd i Prištinu da do izbora dođe što pre kako bi došlo do deeskalacije.

“Takođe EU je od početka jasna da je na Kosovu da odluči kako će se ići na izbore, ali da preferiraju opciju koja iziskuje manje vremena. Ta opcija svakako nije peticija za koju je potrebno preko 3 meseca”, kaže ona.

Naša sagovornica napominje da je postoji i drugi problem sa peticijom, a to je da procedura vrlo lako može biti proglašena ilegalnom.

“Uz to, sam ministar lokalne samouprave Krasnići, čije je ministarstvo pripremilo administrativno uputstvo za peticiju o opozivu, je izjavio da posle Banjske ništa nije isto, pa ni uslovi za peticiju”, napominje Andrić Rakić.

Kao drugu opciju za izbore ona navodi ostavke gradonačelniak i odbornika, mada je ta opcija bila neprihvatljiva Vladi Kosova i pre 24. septembra.

“Ja lično zato ne vidim da će do izbora doći do kraja mandata trenutnih gradonačelnika i uprkos pozivima za sada SL, a potencijalno i drugih stranaka da do njih dođe. U neizglednom slučaju da izbora bude, učešće na njima će biti bezuslovno, ali preuzimanje mandata može biti uslovljeno u slučaju da do tada nema pomeranja po pitanju formiranja ZSO”, smatra ona.

Politikolog Ognjen Gogić smatra da “naprasni poziv” predsednika Srbije da Srbi što pre pokrenu inicijativu za izbore pokazuje koliko su se pozicije Beograda i Prištine promenile nakon Banjske.

”Dok su se međunarodna zajednica i Priština bavili pravno-tehničkim aspektima raspuštanja lokalnih organa vlasti, srpska strana je odbacivala učešće na novim izborima bez obizra na to na koji način bi do njih došlo – ostavkama ili referendumom. Srpska strana je imala druge uslove za povratak u institucije koji su se pre svega odnosili na formiranje Zajednice srpskih opština”, podseća on, dodajući da nakon Banjske srpska strana je pristala na bezuslovno učešće na lokalnim izborima i povratak u opštinske institucije.

Govoreći o putu do izbora, on kaže da bi se prema saopštenju Srpske liste moglo reći da se očekuje da gradonačelnici i odbornici podnesu ostavke, ali da je pitanje hoće li Priština to prihvatiti.

“Priština je to odbacivala i sudeći prema dosadašnjim postupcima kosovskih vlasti teško bi se moglo očekivati da će biti spremni da prave ustupke i kompromise sa srpskom stranom. Od njih se može očekivati da insistiraju na peticijamaa i referendumu jer bi to bio potpuni slom srpske politike na severu Kosova”, kaže.

Gogić dodaje da je i pitanje koliko će međunarodna zajednica moći da izvrši pritisak na Prištinu da dalje ne komplikuje već da olakša izlazak iz krize, a ukidanje kaznenih mera koje je EU uvela Prištini, bi moglo da posluži kao motiv.

“Ipak, treba očekivati nepopustljiv stav Prištine. Pritom, izborima se ne rešava pitanje povratka u policiju i pravosuđe”, navodi on.

Nakon što su Srbi napustili institucije, posle jednog neodržanog izbornog kruga, u aprilu mesecu novoizabrani gradonačelnici i odbornici, svi iz albanske zajednice, stupili su na dužnost. Njih su na te pozicije doveli glasovi velike manjine građana, s obzirom da su Srbi izbore bojkotovali.

Nekad bilo „Molim Srbe, ali prvo ZSO“

U mnogo čemu se pozicija Srbije tokom prethodnih par meseci promenila, o čemu dovoljno govori Vučićeva izjava iz aprila ove godine, nakon održanih izbora na severu. Tada je isto pominjao moljenje Srba da se vrate u institucije, ali tek nakon što ZSO bude formirana, te da je izborom albanskih gradonačelnika ogoljena okupacija severa KiM, poručivši da sada od Beograda zavisi kada će kraj te okupacije.