„U rat sa ličnim kartama u džepu“: Banjska, godinu dana od sukoba na severu Kosova

„Srpski “zeleni čovečuljci” sa oklopnim vozilima nalaze se 15 km unutar teritorije Kosova (Banjska), gde je teroristički napad na Kosovsku policiju rezultirao likvidacijom kosovskog policajca, dok je drugi ranjen“, saopštio je tog jutra Bljerim Velja, šef kabineta kosovske predsednice Vjose Osmani. Drugih informacija u medijima nije bilo.

Sukob je zatim odmah od strane kosovskog premijera Aljbina Kurtija okarakterisan kao teroristički napad.

Dan je proticao u manjku proverenih informacija, a javnost se o tome šta se u zvečanskom selu Banjska dešavalo mahom upoznavala preko izjava pritinskih zvaničnika i natpisa medija na albanskom, koji su pisali i da su u sukobu učestvovali pripadnici ruske paravojne formacije „Vagner“, srpski desničari poput Mladena Obradovića (Obraz), Radomira Počuče, Pavla Bihalija (Levijatan). Pa je Počuča, primera radi, bio prinuđen da demantuje da je ubijen u sukobu.

U moru takvih informacija prisustvo maskirane naoružane grupe potvrdila je i Eparhija-raško prizrenska u čijem je sastavu manastir Banjska.

Kako su naveli, grupa naoružanih maskiranih ljudi, blindiranim vozilom je provalila manastirsku zaključanu kapiju i ušla u sam manastir dok su se u njemu nalazili isposnici iz Novog Sada. Svečlja je istog dana optužio SPC da je umešana u napad.

Činjenicu da je pripadnik Kosovske policije Afrim Bunjaku izgubio život niko nije osporavao, ali je i način na koji je poginuo, „različit“ u odnosu na izvor.

Kosovska policija tvrdila da je Bunjaku ubijen kada je na pripadnike policije pucano iz vatrenog oružja s više lokacija, uz ručne bombe i granate, nakon što su jedinice policije primetile barikade na mostu, u vidu dva veća parkirana kamiona bez registarskih oznaka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je dugačije tvrdnje. Do njegovog obraćanja zvanični Beograd je upadljivo ćutao, sem izjave predsednika Skupštine Orlića koji se tog jutra našao u jutarnjem programu Prve.

Ne sporivši daje bilo barikade, predsednik je izneo informaciju da su kamioni bili sa eksplozivom, te da je Bunjaku naišao na žicu koja je aktivirala eksploziv, pa da je tako izgubio život.

Nejasno je ostalo i zašto je barikada napravljena baš na toj loakciji, odnosno koga su tačno pripadnici oružane grupe mislili da time blokiraju, s obzirom da nije u pitanju, kao što je to slučaj bio sa ranijim barikadama, neki regionalni važan put.

U celodnevnoj sporadičnoj razmeni vatre ubijena su trojica pripadnika oružane grupe, šestoro je uhapšeno. Neki od njih, naveo je posle Beograd, brutalno su upucani iz blizine kada su već bili ranjeni bez mogućnosti da pruže otpor.

Uloga Milana Radoičića

Iz Prištine su već od samog dana napada dolazile fotogtafije s lica mesta, snimljene mahom dronom. Videli su se naoružani ljudi oko manastira, a jedan od njih, na glavi s nečim nalik na šešir, označen je kao Milan Radoičić. Objavljeni su i snimci, kako je rečeno, trening kampa na Kopaoniku koji je koristila, kako su to nazvali, Radoičićeva kriminalna grupa.

Nekoliko dana nakon samog sukoba, 29. septembra, spekulacije da je vođa oružane grupe on i da je učestvovao u sukobu potvrdio je sam Radoičić. Doduše, ne u tužilaštvo već u beogradskom Medija centru putem pisma koje je pročitao njegov punomoćnik Goran Petronijević.

Radoičić, koji je tad već podneo ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste, potvrdio je i da je izvršio sve logističke pripreme za „pružanje otpora sprskog naroda Kurtijevom teroru“. Poručio je da o tome nije obaveštavao vlasti u Srbiji, niti lokalne političke strukture na severu KiM.

Petronijević je, upitan na čemu će se zasnivati odbrana Radoičića odgovorio da  misli da nema nikakvih razloga za odbranu. Nakon toga on je sam otišao u MUP da da izjavu, da bi zatim bio priveden 3. oktobra, kada mu je određeno zadržavanje od 48 sati. Trenutno se brani sa slobode, a tužilaštvo ga ne tereti za, kako bi to bilo možda očekivano organizovanje paramilitarne formacije, već za remećenje javnog reda i mira.

Zaseban proces vodi kosovsko tužilaštvo, koje je 11. septembra ove godine podiglo optužnicu protiv 45 osoba, uključujući Milana Radoičića, za koje kažu da su bili deo oružane grupe koja je napala Kosovsku policiju. Imena drugih optuženih, ali ni sama optužnica nije objavljena.

Iz tužilaštva su tom prilikom rekli da zahvaljujući međunarodnoj saradnji sa SAD i EU i drugim, uspeli su da obezbede „dokaze oni su pomogli da se podigne ova snažna optužnica“, te su dodali da je zaplenjeno više od 1.266 komada oružja i druge opreme.

Prema dokumentu na 158 stranica do kojeg je došao Radio Slobodna Evropa, Milan Radoičić se tereti i za omogućavanje i finansiranje izvršenja terorizma i pranja novca, dok su Radule Stević i pravno lice RAD D.O.O. optuženi samo za pranje novca.

U optužnici se navodi da je ova grupa, upotrebom nasilja uz korišćenje teškog naoružanja, pokušala da „odvoji severni deo teritorije Republike Kosovo, odnosno opštine naseljene srpskom većinom, i da ih pripoji teritoriji Republike Srbije“.

Za Radoičićem je inače raspisana i međunarodna Interpolova poternica na zahtev Kosova putem UNMIK-a, a Kurti je nastavak briselskog dijaloga s Beogradom uslovio predajom Milana Radoičića kosovskim pravosudnim organima.

Posledice Banjske

Obraćajući se na dan sukoba u Banjskoj Vučić je naveo da Radoičić sebe smatra borcem za slobodu. Dodao je da je poslednjih godinu dana imao informacije da se ljudi spremaju na otpor i da je upozoravaoa na to od barikada na severu Kosova 2022. godine i krize koja je nastala zbog namere Prištine da na severu KiM ukine tablice koje izdaje MUP Srbije.

Pripadnike Radoičićeve grupe nazvao je „porodičnim ljudima“ i „očevima“ sa severa Kosova, poručivši da oni za njega nikada će biti teroristi, ali da 30 ljudi ne može nništa da zauzme ni da osvoji.

Ni za Srbe sa severa Kosova i Metohije, barem za one koji su u danima nakon sukoba izlazili na ulice i palili sveće za palim „borcima za slobodu“ njihove komšije koje su pod komandom Radoičića izgubile život nisu teroristi.

Prištini je ovaj sukob, pogotovo to što je komandnu ulogu imao Radoičić, poslužio samo da potvrdi njihove dugogodišnje tvrdnje da na severu postoje kriminalne grupe koje podržava Beograd, a da je upravo potpredsednik Srpske liste ključni igrač u tome.

Smatra se s toga da je Banjska bila „ekser u kovčeg“ otpora Srba represivnim merama Prištine, s obzirom da se i dalje može od prištinskih zvaničnika čuti da je Radoičićeva grupa i dalje aktivna.

Do Banjske, pritisak Zapada je pre svega bio usmeren na Prištinu, Beograd je bio konstruktivni akter u dijalogu, a od Vlade Aljbina Kurtija se tražilo da formira više od decenije čekanu Zajednicu srpskih opština.

Zato je i dalje nejasno zašto se sukob desio baš tada, ali i ako su pripadnici Radoičeve grupe imali nameru da otcepe sever Kosova zašto su onda sa sobom nosili lične karte i kartice lojalnosti iz „Lilly“ apoteka, koje su pronađene oko manastira nakon sukoba.