Bankovni računi, adrese, vozni parkovi…: Šta se promenilo u SNS u proteklih 16 godina?

Za proteklih 16 godina, kako kažu sagovornici Danasa, u suštini su se promenili samo njihovi bankovni računi, garderobe, vozni parkovi, imeci i adrese. Ideologiju ionako nisu ni imali.

Umesto realizacije obećanja, kako navode, dobili smo specifičan koktel ekstremne nekompetencije, bahatosti i gaženja svih institucija.

Od svog osnivanja Srpska napredna stranka samo četiri godine je provela u opoziciji.

Tokom svog kratkog opozicionog perioda bili su relativno oštra, ali i „saradljiva“ opozicija, bez mnogo konkretnog izjašnjavanja o osetljivim političkim temama, i sa akcentom na klasičan tranzicioni opozicioni vokabular, kao što su korupcija vlasti i obećanje da će oni sve raditi „bolje i poštenije“.

– Od samo početka SNS je imao dve priče – jednu za spoljnu, a drugu za unutrašnju upotrebu. Prema spolja, odnosno zapadnim faktorima, isticali su „kooperativnost“ povodom Kosova i pacifikaciju radikalskih elemenata u stranci i društvu. Prema unutra govorili su upravo suprotno, mada prilično maglovito i apstraktno – da će prekinuti sa „izdajom, lopovlukom i prodajom žutih i dos-ovskih prethodnika“ – ističe za Danas Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli.

Obećanje prema spolja, naprednjaci su kako navodi naš sagovornik, uglavnom ispunili. Na Kosovu su predali sve što prethodnici nisu ni hteli, ni smeli.

Vukadinović: Javnost zatvara oči

„Na unutrašnjem planu nastavljeno je dodatno nadograđeno sve što je bilo loše, i još je tome pridotat specifičan koktel ekstremne nekompetencije, bahatosti i gaženja svih institucija. Taj društveno destruktivni potencijal su mnogi videli od početka i na njega upozoravali“, objašnjava Vukadinović.

On primećuje da je jedan deo javnosti, što iz interesa, što iz naivnosti, pred time godinama zatvarao oči.

„Dopuštam mogućnost da su neki bili i zavedeni, ali su takvi tokom godina sami odlazili, ili bivali odbačeni od glavne „matice“. U suštini, za ovih 16 godina najviše su se promenili njihovi bankovni računi, garderobe, vozni parkovi, imeci i adrese. Ideologiju ionako nisu ni imali“, ocenjuje urednik NSPM-a i dodaje da je tokom 12 godina vlasti SNS postajao sve apsolutističkiji.

Sagovornici Danasa slažu se da SNS i posle 16 godina postojanja nema jasnu „ideološku i programsku vizuru“ i da stranka funkcioniše po principu catch all (uhvati sve). Glavna ideja njihovog koncepta je da okupe što širi spektar ideološki različitih stranaka, kao i glasača. Tako su u kolicije sa SNS ušli i – proruski SNP i SPO, koji je za ulazak u NATO. Od krajnje desnice, do krajnje levice.

Naprednjačka ideologija, slažu se sagovornici Danasa je ustvari vlast, a stranka privlači ljude isključivo time što je na vlasti. Prethodni partokratski sistem su nadogradili i usavršili ga.

Anđelković: Odnos prema KiM sve govori

Dragomir Anđelković, politički analitičar, smatra da o SNS prevari građana Srbije najasnije govori stav o Kosovu i Metohiji koji su nekada zastupali Vučić i Nikolić

„Tvrdili su da nije realno da Srbija ponovo direktno kontroliše Prištinu, ali ni Albanci Severnu Mitrovicu. To je bio navodno kompromisni stav reformisanih radikala koji je predstavljao ogradu od onoga što su mnogi smatrali ekstremizmom SRS-a, ali ujedno radilo se i o neko vrsti zaklinjanja u racionalnu odbranu makar minimuma nacionalnih interesa“, podseća Anđelković.

Danas, posle 12. godina vladavine i 16. godina postojanja SNS-a, kako kaže, Albanci vladaju Severnom Mitrovicom i ostatkom nekada slobodnog severa Kosova na isti način kao Prištinom, Prizrenom ili Gnjilanom.

„Srbi su, zlonamernim postupcima Vučića, i tu svedeni na potlačenu manjinu. Uz takvo varanje Srbije, SNS se transformisao u ono što je nekada osuđivao: žuti kartel. A žuti su otišli u SNS, a demokrate ostale u opoziciji. Sve ono najgore što se vezivalo za naš sistem u vreme vladavine bloka stranaka predvođenih DS-om, a što je SNS gorljivo kritikovao, danas je desetostruko uvećano i ugrađeno u Vučićev vladajući savez“, ističe ovaj analitičar.

Prema njegovim rečima Srbija je do krajnosti kriminalizovana i korumpirana zemlja koja je utonula u neototalitarizam, a vlast izdaje nacionalne interese kako bi plaćala ceh Vašingtonu i Briselu za okretanje glava od toga.

„Vučić koji je pričao, pa i sada priča o balansiranju između Istoka i Zapada i Juga, danas je u potpunosti geopolitički sluga evroatlantskih centara moći. I to na najgori način: obavlja zadatke na štetu Srbije, a ne prihvata od njih, ipak, tamo najrazvijeniju realnu demokratiju (idealna svakako nigde ne postoji). To su tekovine vladavine Vučića i SNS-a, koji su postali oličenje najgore crno-žute sinteze“, zaključuje Anđelković.

Zorana Mihajlović: Nije sve crno-belo

Za Zoranu Mihajlović, jednu od osnivačica Srpske napredne stranke, protekli period od 16 godina ne može se posmatrati baš tako crno -belo.

„Mnogo godina je prošlo od osnivanja stranke. Nije to bilo jednostavno vreme- 750.000 nezaposlenih, uništene kompanije od privatizacije, devastirana infrastruktura. Mnogo je rezultata napravljeno od ekonomskih, rasta BDP-a, plata, infrastrukture, investicionog rejtinga, u svakoj oblasti. Ima i onih proklamovanih ciljeva koji su ostali da vise u vazduhu, a ne u realnosti, od ulaska u EU, okretanja Zapadu“, napominje Mihajlovićeva.

Bivša potpredsednica Srpske napredne stranke, ipak, priznaje i da se SNS promenio, što je posve prirodno.

„Negde verujem da je moglo i moralo više. Ne sporim mnoge međunarodne i geopolitičke promene, regionalna nadmetanja, ali EU je naše mesto. Ono što generalno smatram pogrešnim jeste kadrovska politika. Nekako svaka politička partija „padne“ na tome“, ističe Mihajlovićeva i dodaje da nikako da shvatimo da nas to košta kao društvo, i košta i partije, od odlaska mladih i školovanih, do razočaranih i svih ostalih.

Ona, ipak, konstatuje da nije SNS izumitelj takvih kadrovskih politika, one su se rodile 2.000 godine i to se samo nastavlja. Ljudi jesu najvažniji resurs.

„Ipak i pored svega toga, SNS je i dalje najbrojnija stranka u ovom delu Evrope. Kad su stranke tako velike nema kontrole, previše je političkih komesara, i raznih grupa i grupica. Nesporno da je glava SNS, i tada i danas Vučić, da on daje pravac i viziju, ali mi se čini da su se mnogi okrenuli sebi i svojim interesima, umesto državnim. Možemo da čitamo po tabloidima da nagađamo, ali to samo govori da i oni koji pišu po tim novinama i oni o kojima se piše su se zagubili. Zaboravili su zašto su tu, ko su, posebno u kontekstu danasnjeg vremena koje traži neprestanu borbu i energiju“, zaključuje Zorana Mihajlović.

Sagovornici Danasa primećuju da je SNS za proteklih 16 godina pretrpeo velike promene. Izvršena je smena solidno obrazovanih ljudi sa državnih univerziteta ‘stručnjacima’ s kupljenim diplomama, pa danas Srbijom upravljaju priučeni ljudi.

„Kad se SNS sagleda s vrha do dna, stiče se utisak da je reč o političkoj organizaciji rođaka, drugova i prijatelja, praćena velikom masom siromašnih „sendvičara“. To nije pogrdan izraz, jer i sam Aleksandar Vučić tvrdi da mu ne smeta kada ih politički protivnici tako nazivaju jer on „voli sendviče“, napominju naši sagovornici. Podsečaju da je stranku napustio najveći broj osnivača.