Bazdulj: Na Kosovu kontrolisana eskalacija da bi se došlo do deeskalacije

Povodom dva susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i patrijarha Porfirija za 12 sati, Bazdulj ističe da je situacija takva da se desila zabrana ulaska patrijarha na Kosovo i da se inače dešava eskalacija, te da su ti susreti trebalo da pošalju simboličku poruku o jedinistvu svetovnih i duhovnih vlasti, a da li je u pitanju „inflacija susreta – to je već drugo pitanje“.

Bazdulj podseća i na očekivanja da bi možda iduća godina mogla biti ta u kojoj će, uz angažovanje SAD, na sporazum o Kosovu biti stavljena „mašnica.“ Prema njegovim rečima, i Dejton je potpisan uoči predsedničkih izbora, gde je Bil Klinton branio mandat, pa se to može i ponoviti sa Bajdenom. „Ako bi se iduće jeseni potisalo nešto što bi bila kopija Dejtona, godinu dana bi mogli da tamburaju kako su napravili neki uspeh u svetskom dvorištu“, ističe pisac.

„Čini mi se da je ovde metafora – ko će prvi trepnuti Vučić ili Kurti. Obojica imaju ograničeni manevarski prostor i crvene linije i ovo je to – gledamo se u oči ko će da prvi trepne“, rekao je Bazdulj.

Kako dodaje, opasno je to što ne možete uvek da imate potpunu kontrolu – da u celoj situaiji ne dođe do upotrebe oružja i ode neka glava. „Ali čini mi se da je ovo kontrolisana eskalacija“, ponavlja.

Iako kaže da ne zna šta je tačno u sporazumu za Kosovo, pretpostavlja da on „u nekim širokim zahvatima“ predstavlja neformalno priznanje Srbije, ali i neku vrstu ZSO – teritorijalne autonomije Srba na Kosovu, kao i da je nešto što su smislili – bez međusobnog priznanja kao u slučaju dve Nemačke.

Bazdulj naglašava da je do sada sve na istom od kada je pokušavano da se dođe do rešenja, što traje četvrt veka posle bombardoavnja i da smo od taga na istom tragu i samo se čeka povoljna politička situacija da se izvrši pritisak na obe strane. „Možda ovo što se dešava u Ukrajini može da posluži Zapadu kao ilustracija da je Evropa njihovo dvorište i da mogu da kontrolišu situaciju“.

On ukazuje i na Hilove izjave o neophodnosti posete patrijarha Kosovu, kao i one Gabrijela Eskobara o tome da je obaveza Prištine da formira ZSO. „Čini mi se da su uslovno rečeno izjave američkih zvaničnika više prosrpske nego pre godinu, dve, tri“, dodaje.

Prema njegovim rečima i povratak Hila iz penzije, kao jakog diplomate pokazuje da se fokus Vašingtona vratio na Beograd, što nije najdraže Nemačkoj i Evropi.

Moguće je, kaže i da Srbija ima bolje odnose sa NATO nego sa EU, jer nam NATO nešto i daje, a EU ne, jer nam se preti mogućnošću vraćanja viza, a ne govore ni o ulasku novih članica.

„NATO daje neku vrstu sigurnosti i ideje da neće biti rata, kako kažu u Bosni – samo da ne puca“, dodaje.

On ocenjuje i da je moguće da se od američkih zvaničnika može očekivati nova diplomatska akcija na Kosovu. „Videćemo, dolaze praznici, mogu da zamislim da bude poziv 2. ili 3. januara da se dozvoli poseta patrijarha Kosovu za Božić. Očekujem neku vrstu deeskalacije, očigledno je da sam optimista“, kaže.