BCBP: Neophodno uspostaviti sistem otporan na „zarobljavanje“

Viša istraživačica BCBP-a Jelena Pejić Nikić je istakla da je jedan od prvih koraka suočavanje s onim što se desilo i raskidanje veza sa zarobljenom državom.

„Prvi zadatak je da imamo sistematično dokumentovano kako je funkcionisalo zarobljavanje, da budu prepoznati mehanizmi i da to na jasan način bude objašnjeno građanima kako bi se i oni osvestili“, rekla je Pejić Nikić na okruglom stolu „Kako osloboditi zarobljenu državu?“ na kojem su predstavljene preporuke za izlazak Srbije iz stanja zarobljene države.

Drugi zadatak je utvrđivanje odgovonosti onih koji su učestvovali u zarobljavanju države i njihovo sankcionisanje, a za to već postoje specijalizovana nadležna tela, poput Tužilaštva za organizovani kriminal, koja treba ojačati i povećati njihovu nezavisnost i kapacitete.

Direktor istraživanja u BCBP Predrag Petrović izjavio je da zarobljavanje države predstavlja „namerno poduzet politički poduhvat čiji je cilj akumulacija nekontrolisane moći u državi kako bi pojedinci koji vrše vlast u državi mogli da se nesmetano i nekontrolisano bogate na uštrb javnog dobra“.

„Službe bezbednosti predstavljaju prvu metu zarobljavanja države u Srbiji, a kasnije postaju glavni instrument preko kojih se vrši zarobljavanje drugih državnih institucija i društva u celosti“, rekao je Petrović. Dodao je da zbog toga što službe bezbednosti nikada nisu bile u potpunosti reformisane, danas je u njima koncetrisana jako velika nekontrolisana moć koju su političke partije koristile za ostvarivanje svojih uskih političkih interesa.

To pokazuje i to što se sa svakom novom vlašću vodi borba oko službi bezbednosti, pre svega mesta direktora BIA i sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost.

„Mi smo definisali preporuku da direktor BIA treba da ima višegodišnje iskustvo u obavljanju bezbednosnih poslova, da ne treba da bude član političke partije niti da je obavljao funkciju u okviru partije proteklih pet godina“, rekao je Petrović.

Ta preporuka važi i za poziciju sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, uz dodatni uslov da on ne treba da istovremeno obavlja funkciju u okviru izvršne vlasti.

Pored ovih preporuka koje imaju za cilj da se postave zakonske i institucionalne prepreke za zloupotrebu ove dve pozicije, Petrović je istakao važnost dekoncetracije moći koju ima BIA i koja joj omogućava da se meša u kriminalističke istrage.

Preporuke BCBP-a su, istakao je Petrović, namenjene su vladi koja zapravo ima interesa i iskrenu volju da promeni situaciju i da učini da institucije sektora bezbednosti postanu i budu servis građana a ne sluga vladajuće partije.

Zamenik direktora BCBP-a Bojan Elek je istakao da je je cilj preporuka da reforma bude iverzibilna kako ponovo ne bi došli u stanje zarobljene države.

Govoreći o sektoru policije, Elek je rekao da policija nikada nije bila servis građana nego režimska policija čiji je cilj da očuva vlast i da se obračunava s protivnicima.

„Ključni korak je da se rad policije depolitizuje, da se jasno razgraniči šta radi policija a šta ministarstvo“, rekao je Elek, dodajući da policija mora da ima operativnu autonomiju, što znači slobodu rada od upliva politike.

Napominjući da Srbija već godinu i po dana nema direktora policije, Elek je kazao da je bitno da direktor može da brani profesionalno postupanje i integritet policije i da je zaštiti od političkog uticaja koji najčešće dolazi od ministra, a jedan od načina da se to postigne jeste povećanje njegove odgovornosti kroz proces izbora.

Takođe bi trebalo decentralizovati rad policije i delegirati veća ovlašćenja lokalnim samoupravama.

Viši istraživač u BCBP-u Vuk Vuksanović izjavio je da je potrebno novo zakonodavstvo koje će jasno precizirati koliko visokih zvaničnika Ministarstva odbrane mogu da budu politički postavljenici, a koliko dokazani profesionalni stručnjaci, kao i da treba formirati nadzorno delo koje bi odgovralao Skupštini i ne bi bilo pod ingerencijom Ministarstva odbrane.

Vuksanović je takođe rekao da bi se trebalo vratiti na stari sistem u kojem je vojska ključna institucija kada su u pitanju javne nabavke u sektoru odbrane i da vlada odlučuje na osnovu njenih preporuka.

Luka Šterić je ocenio da spoljnu politiku Srbije trenutno karakterišu netransparentnost, odsustvo demokratske kontrole, personalizacija u vođenju spoljne politike koju je posebno preuzeo predsednik, politizacija diplomatskog kadra i diskreciona ovlašćenja koja ministar spoljnih poslova koristi kao pravilo a ne izuzetak u donošenju odluka.

Šterić je istakao da su potrebna čvršća ograničenja nadležnosti predsednika i ministra spoljnih poslova, precizno definisanje koliko i u kojim situacijama ministar može da koristi diskreciona ovlašćenja, donošenje strategije spoljne politike koju Srbija nema, kao i nezavisno i stručno kadriranje za diplomatsku službu.

Kada su u pitanju nadzor i kontrola sektora bezbednosti, Srđan Hercigonja je rekao da treba ojačati ulogu parlamenta, medija, civilnog društva i nezavisnih državnih institucija koji će onemogućiti ponovno zarobljavanje države.

Jedna od preporuka je i izmena Zakona o elektronskim medijima kako bi se pooštrili kriterijumi za izbore članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i eliminisali skupštinski odbori kao predlagači članova REM-a, kao i izmena Zakona o javnom informisanju i međima kako bi se uvela mogućnost trajne zabrane medija koji ne poštuju mere i odluke REM-a.
Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.