Bečki ‘Štandard’: U Srbiji jaka nostalgija za čvrstom rukom

„Iako šef države sa sklonošću prema autoritarizmu trpi teške kritike u progresivnim beogradskim krugovima, pre svega zbog nepoštovanja medijskih sloboda i nazadovanja demokratije, nijedan srpski političar od 1990. godine do danas nije uspeo da ubedi toliki deo birača“, piše dnevnik.

Pritom, kako se navodi u komentaru, „Vučić nije nikakav sjajan govornik i često drži patetične govore, ali kod mnogih ljudi stvara utisak da se za njih zalaže“ i, kao i austrijski kancelar Sebastijan Kurc, „ljudima daje osećaj da ih sluša i da ih shvata ozbiljno“.

„Predsednik ne deluje arogantno. Vešto se trudi da se redovno sastaje s međunarodnim političarima. Koristi stari Titov trik da izigra Zapad protiv Istoka, i istovremeno ljudima u Srbiji daje osećaj ‘Mi smo ponovo neko i nešto’ „, piše „Štandard“.

Po pisanju dnevnika, u izbornoj kampanji i predizbornim spotovima „upadao je u oči kult ličnosti koji se gradi oko Vučića, koji gradjane uspeva da pridobija i time što se predstavlja kao žrtva“.

„U medijima koji mu direktno služe, svako malo se piše o tome kako ga progone zle inostrane sile, da se planira atentat na njega, ili da je žrtva krajnje nepravednog postupanja. Mogi građani zahvaljujući takvoj strategiji staju uz svog progonjenog šefa države. To u Srbiji pada na plodno tlo i zato što je jedan premijer, Zoran Đinđić ubijen 2003. godine. Kult žrtve u jugoistočnoj je Evropi tesno povezan s nacionalizmom. Malo je narativa koji su toliko uspešni“, piše list.

Pa ipak, popularnost Vučićeve politike, kako se ocenjuje, ima veze i s tim kako većina ljudi u Srbiji funkcioniše.

List prenosi rezultate ankete iz 2018. godine Nacionalnog mokratskog instituta (National Democratic Institute-NDI), u kojoj je 60 odsto ispitanih imalo pozitivno mišljenje o Rusiji, 56 odsto o Kini, a svega 27 odsto o Evropskoj uniji, što je, kako se navodi, ubedljivo najniža stopa u celoj Jugoistočnoj Evropi. U komentaru se ukazuje i da je svega 45 odsto građana za ulazak Srbije u EU, a da su simpatije prema Rusiji od dolaska Vučiča na vlast porasle za 20 odsto.

„Obrazovanim ljudima u Beogradu i drugim gradovima su demokratizacija i građanske slobode važne, ali za ogromnu većinu građana su nezaposlenost i veće plate dva najvažnija pitanja“, piše bečki list.

„Štandard“ dodaje i da u Srbiji i dalje postoji odredjena nostalgija prema autoritarizmu, a da mnogima nedostaje dublje razumevanje za značaj podele vlasti i nezavisnih institucija.

Tu konstataciju list potkrepljuje anketom Vestminsterske fondacije za demokratiju (Westminster Foundation for Democracy), u kojoj je 49 odsto građana Srbije reklo da želi demokratsku vlast, 43 odsto se izjasnilo za autoritarnog lidera, dok je osam odsto reklo da jesu za demokratiju, ali da na vlasti ipak žele „čeličnu pesnicu“.