Ko je gradonačelnik Južne Mitrovice i kandidat za Kurtijevog naslednika?

I čuli su ga. Hamza je početkom meseca pozvan u SAD na sastanak sa predstavnicima Stejt departmenta i bio je prvi lider ne samo sa Kosova, već iz čitavog regiona, kojeg je primio novi izaslanik za Zapadni Balkan Aleksandar Kasanof.

“Nemam ambiciju da budem kandidat DPK za premijera”, izjavio je Hamza 2020. godine odgovarajući na pitanja novinara i dodao da je ispunjen svojom političkom karijerom. Četiri godine kasnije kandidaturu je, ipak, prihvatio.

Nakon što su ga u martu predložili za premijera nije gubio vreme i odmah je krenuo u kampanju. Javnosti nije promaklo da se za samo mesec dana u aprilu sastao sa čak osam ambasadora evropskih zemalja, koji su akreditovani na Kosovu, i šefom Kancelarije EU na Kosovu. Svima je, kako je saopštio, predstavio svoje planove za novu vladu koju namerava da vodi nakon novih izbora.

Hamza VS Kurti

U izjavama za medije govorio je da je bolji od aktuelnog premijera Aljbina Kurtija i da je ostvario bolje rezultate na kojoj god poziciji da je bio.

Kritikovao je i predsednicu Kosova Vjosu Osmani i istakao da u nekim slučajevima nije odigrala svoju “objedinjujuću ulogu”, već da je godinama “blanko pristalica politike Kurtijeve vlade”.

Kurtija je kritikovao zbog odlaska građana sa Kosova, gušenja medija i slobode izražavanja, a zakon o Nezavisnoj komisiji za medije nazvao je apsurdnim.

Politički analitičar Škeljzen Maljići, ocenio je ranije za Kosovo onlajn da Hamza može da bude konkurencija Aljbinu Kurtiju jer se radi o čoveku „bez mrlje“.

„Hamza je respektabilan. To što je on kandidovan je dobar potez u smislu demokratskih procedura, jer ne mora uvek da se kandiduje predsednik partije. Kod Hamze se računa na to da će postati atraktivan i za druge partije zbog Kurtijevog ‘antiamerikanizma’, odnosno, zato što kvari odnose sa strateškim partnerima Kosova“, rekao je Maljići.

O severu Kosova

Hamza se s Kurtijem sukobio i oko odluke Centralne banke o zabrani upotrebe dinara. Rekao je da je ona legitimna, ali da je sporno to što je kosovska vlada povlačenjem naglog poteza po tom pitanju iznenadila međunarodne partnere.

„Ne treba da iznenađujemo naše partnere, da preduzimamo akcije bez jasnog plana, moram da pronađem trenutak kada odluke treba da se dese“, naveo je Hamza.

Koordinaciju sa međunarodnom zajednicom je zahtevao i po pitanju otvaranja mosta na Ibru, a Kurtijeve akcije na severu okarakterisao je kao “unapred smišljenu propagandnu farsu“.

“Za potrebe izbornog spektakla, Kurti danas pokušava da prvo zatvori neke podružnice javnih službi Srbije, kako ne bismo razgovarali o promašajima u privredi, promašajima u obrazovanju, promašajima u kapitalnim investicijama, eklatantnim kršenjima zakona u nabavkama i tenderima iz jednog izvora“, izjavio je Hamza u intervjuu za Gazetu ekspres.

Dodao je i da aktuelna vlast pokušajima da otvori most – ruši sve druge mostove.

„Most preko Ibra mora da se otvori. Međutim, ne rušenjem svih drugih mostova sa svetom, sa partnerima i sa našim sugrađanima na severu. Most treba otvoriti kao simbol saradnje sa našim građanima i saveznicima. Kako se ponaša ova neodgovorna vlast, rizikujemo da će ostati zatvorena još dugo. Aljbin Kurti ne otvara most, on samo cementira prisustvo Natoa na tom mostu. Suverenitet se ne jača, ali Vlada Kosova vraća Kfor i Euleks i vraća Rezoluciju 1244. Ovo je za žaljenje“, naglasio je Hamza.

Poziv u SAD

Tokom karijere Hamza je uvek isticao kao prioritet održavanje dobrih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, a, s druge strane, izražavao je sumnju u predstavnike EU, pre svega Žozepa Borelja i Miroslava Lajčaka koji dolaze iz zemlje koje ne priznaju Kosovo.

Politikolog Ognjen Gogić, komentarišući sukob Hamze i Kurtija oko mosta na Ibru, rekao je za Kosovo onlajn da on iznosi stavove koje Amerikanci “žele da čuju”.

“Hamza je možda i pozvaniji od Kurtija da govori o mostu na Ibru, budući da je gradonačelnik Južne Mitrovice, i on je zapravo rekao ono što Kurti ne govori, a to je da se na taj način zapravo ruše mostovi sa saveznicima, pre svega Amerikancima. Tako da, na neki način, Hamza govori stvari koje Amerikanci žele da čuju”, naveo je Gogić.

I nema sumnje da se Amerikancima svidelo ono što čuju. Početkom meseca je u SAD imao niz sastanaka sa predstavnicima Stejt departmenta, Saveta za nacionalnu bezbednost i sa nevladinim organizacijama i istaknutim ličnostima američke politike.

U okviru zvanične posete sastao se i sa zamenikom pomoćnika sekretara za Zapadni Balkan Aleksandrom Kasanofom i tim povodom istakao da se uverio da je Vašington i dalje prijatelj Prištini, te da se nada da će „politička konfuzija vlasti na Kosovu i uzastopne greške svakako biti ispravljene“.

Biografija

Hamza je rođen 8. novembra 1963. godine u Gornjoj Klini. Diplomirao je na Ekonomskom Fakultetu Univerziteta u Prištini, magistrirao je ekonomiju i doktorirao na Univerzitetu u Tirani.

Počeo da radi kao šef računovodstva i finansija u Metalurgiji Olova, u “Trepči” 1987, nakon čega je služnu nastavio u privatnim preduzećima. Potom je bio ministar finansija u dva navrata, bio je tri mandata u Skupštini Kosova i bio je guverner Centralne banke Kosova od 2013. do 2017. godine.

Takođe je profesor na Univerzitetu u Prištini gde predaje predmete: Makroekonomija 2 i Bankarski menadžment. Na dužnost gradonačelnika Južne Mitrovice stupio je 26. novembra 2021, pobedivši tadašnjeg gradonačelnika Agima Bahtirija iz Samoopredeljenja.

Od stranih jezika govori engleski i srpsko-hrvatski, oženjen je i ima troje dece.

Kontroverze

Mnogi ga opisuju kao istaknutog intelektualca i jednog od najboljih ekonomista koje je Kosovo imalo. Iako važi za čoveka bez mrlje u karijeri mediji bliski Aljbinu Kurtiju podsećali su na nekoliko kontroverzi vezanih za njega.

Kao svedok je saslušan prošle godine na suđenju u predmetu poznatom kao „Slučaj 53 miliona evra“, u kom su za malverzacije u vezi s nabavkama optuženi bivši ministar za infrastrukturu Pal Lekaj i njegovi saradnici.

Hamza, koji je u to vreme bio ministar finansija, izjavio je pred sudom da je za isplatu i procedure dogovora u iznosu od 53 miliona evra ovlastio zamenika Fatmira Gašija i da on sam nije bio uključen ni u jednu fazu procesa.

Mediji su podsetili i na njegovu izjavu da Kosovo radi na tome da ima sopstvenu valutu. Nakon što je ismejan u javnosti nikada više to nije spomenuo.

Optužili su ga i za lažna obećanja da će kao minister finansija povećati plate, što se nije dogodilo, ali i da je nakon što je postao ministar tri godine protivno zakonu nastavio da prima 24.255 evra godišnje od CBK.

Agenciji za sprečavanje korupcije Hamza je prijavio da poseduje dva stana, kuću, tri garaže, zemljište vredno oko 50.000 evra i automobil vredan 25.000 evra.

Naveo je i da na računima ima više od sedam hiljada evra, ali i kredit koji je podigao za renoviranje kuće.