Belgija upozorava Beograd zbog Kosova

Belgija će insistirati na tome da su dobri međususedski odnosi s Kosovom i regionalna saradnja ključni uslovi za napredak Srbije prema članstvu u EU, izjavio je belgijski državni sekretar za evropska pitanja Olivije Šastel.

– Srbija treba da bude svesna da njeni partneri u procesu pristupanja nisu stručnjaci iz Evropske komisije, već 27 država članica Unije, od kojih su 22 priznale nezavisnost Kosova. Za njih će biti neprihvatljivo da Srbiji dozvole ulazak u Uniju s teritorijom za koju te zemlje smatraju da je nezavisna država… Samo je pitanje vremena kada će neke članice EU pokrenuti pitanje poboljšanja dobrosusedskih odnosa. Kristalno je jasno da Srbija neće moći da uđe u EU pre nego što se reši problem Kosova – istakao je Šastel za internet portal waz.euobserver, dodajući da će belgijsko predsedništvo EU, koje će trajati od 1. jula do 1. januara, ipak biti „statusno neutralno“.

Šastel je izjavio i da se Belgija oprezno odnosi prema proširenju Unije, odnosno da zbog „lekcija iz prošlosti“ sada članice EU mogu postati „samo one zemlje koje su za to potpuno spremne“.

Belgijski zvaničnik se usprotivio idejama o zajedničkom ulasku zemalja Zapadnog Balkana u Uniju. Ceo region ima evropsku perspektivu, ali napredak prema članstvu mora se meriti prema svakoj zemlji pojedinačno, u odnosu na uspeh reformi i primene evropskih standarda, ukazao je on.

U isto vreme je američka državna sekretarka Hilari Klinton poručila da su evropske integracije Zapadnog Balkana od suštinske važnosti za regionalnu stabilnost i razvoj, i podržala nastojanja Grčke za što brži ulazak zemalja regiona u Uniju. Klintonova je u Vašingtonu s grčkim premijerom Jorgosom Papandreuom razgovarala o Balkanu, gde Atina ima ključnu ulogu u unapređivanju ekonomskih mogućnosti, stabilnosti i demokratije, saopštio je Stejt department.

Papandreu je podsetio da je Grčka pokrenula inicijativu u promovisanju ideje da bi države regiona, koje još nisu članice EU, trebalo da pristupe Uniji do 2014. godine.

– To je važno za stabilizaciju balkanskog regiona. Grčka se nalazi na raskršću Balkana, Mediterana i Bliskog istoka koji su, kao susedne oblasti, od velike važnosti za nas – rekao je Papandreu.

Prema ranijim Danasovim saznanjima, takozvana Agenda 2014. koju promoviše Grčka od samog početka ima značajnu političku i logističku podršku SAD.

Danasu je iz više izvora u međunarodnim krugovima i Vladi Srbije rečeno da Amerika želi da u najskorije vreme zaokruži svoju „balkansku priču“, koja podrazumeva obezbeđenje trajnog mira i stabilnosti u regionu i prepuštanje vodeće uloge Evropi. Najpogodnijeg saveznika za ubrzanje realizacije ove agende Vašington nalazi u Atini, čija je politička elita u isto vreme tradicionalno vrlo bliska i SAD i balkanskim zemljama, među kojima je i „pravoslavna“ Srbija.

Ipak, čak i uz podršku Amerike, grčka Agenda 2014. teško je ostvariva, jer je pitanje ulaska neke zemlje u EU stvar saglasnosti svih 27 članica. Od ekonomski oslabljene Grčke, koja u odnosu na najveće i najmoćnije države Evrope, kakve su Nemačka, Francuska i Velika Britanija, ima suprotan stav u odnosu na jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ne može se očekivati da svoju ambicioznu inicijativu do kraja ostvari. Inicijativa u najboljem slučaju može da posluži kao podsticaj Srbiji i celom regionu, ali i Briselu, da integracije zemalja Zapadnog Balkana ne zapadnu u drugi plan spoljnopolitičkih prioriteta Unije.

„Dobri odnosi ne prejudiciraju status“

Zamenik šefa delegacije Evropske komisije u Srbiji Adriano Martins izjavio je juče da su dobri odnosi Srbije i Kosova veoma važni za sprečavanje kriminala i krijumčarenja u regionu. „Dobri odnosi su izuzetno važni, a oni nemaju nikakve veze i ni na jedan način ne prejudiciraju status. Oni su neutralni u smislu statusa“, rekao je Martins na godišnjoj konferenciji za novinare Uprave carina Srbije.