Belgija vraća „azilante“ od srede

„Političari treba da objasne koristi od vizne liberalizacije, a ne da je koriste za dobijanje političkih poena“, saopštila je Fajon. Kako je upozorila, najnovije vesti o povećanju broja zahteva za dobijanje azila iz Srbije i Makedonije u Nemačkoj i Belgiji otvaraju dileme i strahove da li je odluka o ukidanju šengenskih viza za te zemlje bila prava odluka. Ona je ocenila i da bi zbog ovih zloupotreba mogao biti ugrožen proces ukidanja šengenskih viza za građane Bosne i Hercegovine i Albanije.

Belgijske vlasti su za 10. mart zakazale prvi organizovani povratak u matične zemlje srpskih i makedonskih državljana koji su zatražili politički azil u toj državi, izjavila je ambasadorka Belgije u Beogradu Denis de Hauer.

– Prvi povratak organizovaćemo u sredu, 10. marta, kada će autobusi s ljudima koji su u Belgiji tražili politički azil krenuti ka Srbiji, u pratnji prevodilaca i pripadnika belgijske imigracione službe. Belgija će snositi troškove tog puta – najavila je ambasadorka.

Samo u februaru 330 građana s juga Srbije, među kojima su u najvećem broju Albanci i Romi, doputovalo je u Belgiju i zatražilo politički azil. U januaru ih je bilo 58, dok je u prvim danima marta po njih dvadesetak dnevno zahtevalo taj status.

De Hauer je rekla da Belgiji to stvara veliki problem i da je odlučeno da se njihovi zahtevi rešavaju po ubrzanoj proceduri.

– Ne postoje uslovi da se traži politički azil, zato što u Srbiji niko nije progonjen zbog etničkih ili religioznih motiva, nema rata u toj zemlji. Tako da ti ljudi verovatno neće dobiti politički azil – rekla je ona za Radio Slobodnu Evropu.

Ambasadorka Belgije istakla je da je u direktnom razgovoru s političkim liderima Albanaca iz Preševa i Bujanovca poručila da se dolasci građana sa zahtevima za azil moraju zaustaviti.

– Ima ljudi koji se bogate preko leđa siromašnih. Tačno je da zbog loše ekonomske situacije ljudi u Preševu teško žive, ali bar još uvek imaju krov nad glavom, imaju nešto. Ako sada prodaju sve i dođu u Belgiju da bi bili vraćeni posle pola sata, onda više nemaju ništa – upozorila je De Hauer.

U Nemačkoj ne postoji način da neko dobije azil iz ekonomskih razloga, a kako je Srbija na putu priključenja Evropskoj uniji, njeni građani nemaju osnova za traženje političkog azila, izjavila je predstavnica nemačke organizacije koja se bavi problemom readmisije.

Elen Glisman iz nevladine organizacije AWO izjavila je agenciji Beta da nikome od građana Srbije koji su u Nemačkoj zatražili azil nakon ukidanja šengenskih viza to neče biti odobreno.

– Bezvizni režim znači da građani Srbije u Nemačku mogu da putuju kao turisti, i to do 90 dana ukupno u toku godine, a ne da tamo mogu da rade. Takođe, kada je EU u pitanju, ako neko putuje autobusom ima pravo da zatraži azil samo u prvoj zemlji Unije u koju je ušao, a to su za Srbiju Bugarska, Mađarska, Rumunija, Slovenija ili Grčka – kazala je Glisman.

Gradonačelnik Preševa Ragmi Mustafa izjavio je juče da su Albanci iz tog kraja poslednjih meseci bez viza posećivali rodbinu u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji i Francuskoj, posle čega su se vraćali u zemlju, ali da je od nedavno nastao problem zbog lažnih obećanja koja su dobijali.

– Odjednom je došlo do neke propagande i raznih priča, a najverovatnije su autoprevozničke kompanije, koje su zainteresovane da imaju što više putnika, lansirale lažne vesti da ljudi iz ovih krajeva mogu dobiti ekonomski azil u zemljama EU – rekao je Mustafa. On je ocenio da je normalno da su za te priče najviše bili zainteresovani Albanci, „jer je u Preševu najveća nezaposlenost u odnosu na ostale krajeve Srbije.“

Mustafa je naveo da lokalne vlasti informišu građane da ukidanje viza ne znači i dobijanje posla ili azila u zemljama Unije, ali i pozvao vlasti u Beogradu i EU da više ulažu u jug Srbije.