Procenjujem izlaznost na 56 odsto od ukupnog broja birača u biračkom spisku. Procena je uglavnom zasnovana na onom broju ispitanika koji su izjavili da sigurno izlaze na izbore.
Apstinenciju procenjujem na 44 odsto od ukupnog broja građana upisanih u birački spisak. Procena je zasnovana na anketom utvrđenom broju onih koji izjavljuju da neće izaći na izbore ili da najverovatnije neće izaći, kao i na proceni broja birača kojima je biračko mesto iz raznih razloga nedostupno ili teško dostupno.
Da su predsednički izbori održani pre nekoliko dana (oko 10. marta, na primer) za Aleksandra Vučića bi glasao svaki treći birač upisan u birački spisak. Za Vučića bi glasalo više nego za sve ostale kandidate zajedno. Drugi kandidat po broju glasova bi bio Saša Janković, treći Vuk Jeremić, četvrti Vojislav Šešelj, peti Beli Preletačević…
Da su predsednički izbori bili pre deset dana, mogli bi danas da kažemo da bi prvog juna Aleksandar Vučić preuzeo poslove predsednika republike. Na kraju prve i na početku druge dekade marta, Vučić je imao natpolovičnu većinu birača na svojoj strani. Većina je ubedljiva.
Ostaje pitanje da li se nešto može desiti što bi ugrozilo Vučićev natpolovični broj glasova. Za tako nešto verovatnoća je mala, mada ne tvrdim da ne postoji. Među činiocima koji mogu da ugroze veliku prednost Vučića u broju glasova, ovde treba pomenuti dva koja imaju nešto veće izglede. Jedan je vezan za moguće kontraefekte njegove sveprisutne kampanje i totalne propagande njegovog lika i dela uz gušenje kampanje njegovih izbornih konkurenata. Druga mogućnost je fenomen – Beli Preletačević, meteorski uspon jednog antipolitičara koji katalizuje svu zgađenost nad aktualnom politikom i aktualnim političarima. Beli je zvezda u usponu, i mi smo ga uhvatili u trenutku kada je tek počeo da izlazi iz okvira mladenovačkog potkosmajskog areala. Moj navijački lokalizam me orijentiše na procenu da će ovaj naš Bepo Grilo dogurati do drugog mesta na rang listi biračkih miljenika. Uostalom ako Talijani imaju „pet zvezdica“, zašto mi ne bismo imali „sarmu koju nisi probo“. U ovom ne samo srpski već i svetski ludom vremenu, antipolitička politika ima svoju šansu, pogotovo ako se šansa sagledava iz jedne izvorno političke ravni, umesto one standardno politikantske.
Autoritarnom karakteru političke kulture odgovara kandidat Aleksandar Vučić, antipartijskom karakteru političke kulture odgovara kandidat Vuk Jeremić i donekle Saša Janković; antipolitičkom karakteru političke kulture odgovara kandidat Beli Preletačević; izraženoj etničkoj distanci odgovara kandidat Vojislav Šešelj, a verovatno još poneki.
Hegemonija jedna političke partije i koncentracija društvene i političke moći u funkciji sadašnjeg predsednika Vlade Srbije proizvodi specifičnu izbornu kampanju koju faktički vodi gotovo isključivo jedan čovek u čijem profilu je i moć i uticaj i materijalni resursi. Njegovoj dominaciji u političkom odlučivanja odgovara dominacija u svim medijima koji posreduju i vode kampanju
Živimo u partijskoj državi, u sistemu jedne nadmoćne i široko podržane partije i gotovo apsolutne dominacije jedne koalicije, uz urušenu i spolja srušenu i međusobno posvađanu pa i sukobljenu opoziciju. U takvim uslovima imamo predizbornu kampanju, koju je definisana upravo pomenutim karakteristikama sistema, a za tri nedelje imaćemo i same izbore. Rezultat tih izbora kreće se u granicama upravo ovde naznačenim karakteristikama sistema. Utoliko ćemo dobiti očekivane rezultate, očekivanog političkog pobednika i očekivane izborne gubitnike.
Pomenutim karakteristikama sistema treba dodati i barem tri obeležja političke kulture ovog naroda, koje je Demostat parcijalno istražio prošle jeseni. Većina građana Srbije je autoritarno orijentisana; ta orijentacija obeležava troje od pet ispitanika, ili ako hoćete preciznije u procentima, autoritarno je 61 odsto ispitanika. Nije autoritarno tek 11 odsto. Vidimo da odnos između autoritarnih i onih koji to nisu iznosi šest prema jedan. Preostalih 28 odsto ispitanika imaju pomešane karakteristike autoritarne i ne-autoritarne orijentacije i teško je reći da li su više autoritarni ili ne-autoritarni.
Demokratiju kao vrednost prihvata petina ispitanika, dok je četvrtina odbacuje. Čak 56 odsto ispitanika nije sklona razdvajanju demokratskih od nedemokratskih stavova; oni kao da nisu u stanju da razluče šta je šta. Zbrkani odnos prema demokratiji vidljiv je i u prošlogodišnjem međunarodnom istraživanju Europske banke za obnovu i razvoj (EBRD) – „Život u tranziciji“: da je demokratija bolji sistem nego drugi misli 38 odsto, dok 23 odsto preferira autoritarni sistem, a čak 39 odsto građana Srbije kaže da mu je svejedno u kojem sistemu živi.
Da dodamo još nekoliko indicija o stanju ovdašnje političke kulture. Od tri ispitanika dvoje je apolitično, a donekle i antipolitično, dok jedan ima pozitivan odnos prema politici. Odnos između broja apolitičnih i političnih je tri prema jedan. Antipartizam obeležava 56 odsto ispitanika, a pozitivan odnos prema političkim partijama našli smo kod pet posto ispitanika; ostali imaju pomešane pozitivne i negativne stavove.
Ovaj kroki domaće političke kulture bio bi nedovršen bez podataka o percepciji distribucije društvene moći. Osam od deset ispitanika kaže da je tačno da su moć i uticaj koncentrisani u liku i delu Aleksandra Vučića (80 odsto). Ali su tu odmah iza njega MMF, Svetska banka i vlasnici sličnih kapitala u čijim rukama koncentraciju moći i uticaja vidi 70 odsto ispitanika. Slede domaći kapitalisti i tajkuni čiju moć vidi 67 odsto ispitanika i institucije EU čiju moć sagledava 63 odsto ispitanika.
Sve u svemu, ovakav karakter našeg političkog i partijskog sistema, ovakav karakter naše političke kulture i ovakva percepcija distribucije društvene moći – umnogome determiniše karakter predizborne kampanje i ishod predsedničkih izbora, uostalom i bilo kojih drugih izbora da se oni sada održavaju.
U svemu ovome, ako je verovati neoliberalnim ekonomistima, naš tipični građanin, po svojoj prirodi homo economicus, ponaša se racionalno, shodno svojim interesima. Tako u ekonomiji, tako u politici, tako i na izborima.
Istraživanje rejtinga predsedničkih kandidata rađeno je telefonskom anketom na uzorku od 1200 ispitanika od 8. do 14. mata 2017.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
