Belorusija je front u novom Hladnom ratu

Kako ističu izvori iz diplomatskih krugova, Rusija nastoji da kazni dugogodišnjeg predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka za njegovo nastojanje da se približi Zapadu, ali nedavni „žestok obračun“ Lukašenkovog režima sa opozicijom i demonstrantima mogao bi da osujete spoljnopolitičke planove zvaničnog Minska.

„Lukašenko se trenutno nalazi u nezavidnom položaju. Belorusija je nedavno okrivila Rusiju da potpiruje nemire nalik „obojenim revolucijama“, a Zapadu nije po volji to što se on surovo obračunava sa političkim neistomišljenicima“, navode pojedini izvori Danasa.

Podsetimo, beloruske bezbednosne snage uhapsile su prošle sedmice 33 osobe za koje se smatra da su ruski plaćenici. Kako je navedeno, vlasti su primile informacije da je više od 200 boraca ušlo u zemlju „radi destabilizacije uoči predsedničkih izbora 9. avgusta“.

Na protestima koji su ranije prošlog meseca izbili u Minsku uhapšeno je nekoliko stotina ljudi. Demonstracije su organizovane kao odgovor na uskraćivanje dozvole dvojici opozicionara da se kandiduju na predsedničkim izborima.

Dojče vele je preneo na svom portalu na srpskom jeziku da su u pitanju biznismen Viktor Babariko i bivši zamenik ministra spoljnih poslova Belorusije Valeri Cepkali.

Oni su smatrani protivnicima koji su najopasniji po predsednika Lukašenka.

Obojica su uspeli da sakupe dovoljan broj potpisa za kandidaturu.

No, kandidatura Cepkalova je oborena proglašavanjem velikog broja potpisa nevažećim, a za Babarika je rečeno da je primio nedozvoljenu predizbornu pomoć „jedne strane države“, navodi Dojče vele. Komentarišući kritike koje su stigle sa Zapada, Lukašenko je rekao da zapadne zemlje „treba da rešavaju sopstvene probleme“, optuživši ih za „dvostruke aršine“.

Diplomate ističu da Belorusiju žele da kontrolišu i SAD i Rusija.

„Za Rusiju, Belorusija predstavlja ključnu tampon-zonu u kojoj želi da sagradi vojnu bazu, kako bi se oduprla bilo kojem napadu NATO snaga u susednoj Poljskoj. S druge strane, SAD su zainteresovane za to da uklone navedenu „tampon-zonu“ u Belorusiji i oslabe odbrambene kapacitete Rusije. Rusija nastoji da ispuni svoj cilj pokušajima da integriše Belorusiju u predloženi državni savez Rusija-Belorusija, čiji principi su usaglašeni 1999, ali odluka nije sprovedena u delo. Da bi prinudila Belorusiju da pristane na to, uprkos snažnom otporu njene javnosti, Rusija je uskratila zimus energente Belorusiji, tako što je odbila da dozvoli uvoz nafte iz Kazahstana u Belorusiju preko svoje teritorije. Time je stvorena šansa za SAD, što je podstaklo državnog sekretara Majka Pompea da poseti Minsk, ponudivši da će“zaštiti suverenitet Belorusije“ i prodati Minsku američku naftu, putem gasovoda iz Odese u Ukrajini. Predsednik Rusije Vladimir Putin više se ne oslanja na državni savez sa Belorusijom da bi produžio svoj mandat“, objašnjavaju izvori Danasa.

Smatra se da je na zahlađenje odnosa Moskve i Minska u velikoj meri uticala prošlogodišnja odluka Belorusije i SAD da posle duge „pauze“ obnove diplomatske odnose, uključujući razmenu ambasadora. Štaviše, Belorusija je odbila predlog da na njenoj teritoriji bude uspostavljena ruska vazdušna baza.

Lukašenkovo upozorenje

BBC na srpskom jeziku preneo je da je Lukašenko upozorio da postoji pretnja od raspada Belorusije. On je naglasio da promene u Belorusiji treba da se izvode u skladu sa Ustavom, a ne putem ulice. U protivnom slučaju, po njegovim rečima, država će precrtati celu svoju istoriju.