NATO intervencija u bivšoj Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) doprinela je zaustavljanju etničkog čišćenja kosovskih Albanaca i stvorila mogućnost za umerenije lidere na svim stranama da nađu političko rešenje, rekao je Frederik Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga u Evropi za Glas Amerike.
Upitan da li su postojali načini da se intervencija najmoćnijeg vojnog saveza protiv jedne evropske države izbegne, Hodžis za Glas Amerike odgovora da mu deluje da je za to bilo potrebno, kako se izrazio, postojanje održive strategije.
“Verujem da konkurencija moći velikih sila sprečava sukob širokih razmera. To dugoročno znači postojanje održive strategije za region koja bi poboljšala ekonomsku i diplomatsku integraciju. Sa konkretnim ulaganjima i održivim naporima Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i Francuske možda su mogli biti stvoreni uslovi da se izbegne intervencija”, ukazao je saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike (CEPA).
Upitan kakva se uteha može ponuditi porodicama civilnih žrtava intervencije – među kojim su bila i deca general je odogovorio da je tokom svoje poslednje posete Beogradu obišao spomenik u Tašmajdanskom parku “Bili smo samo deca” – podignutog u znak sećanja, prema izvorima iz srpske štampe, na 79-oro dece svih nacionalnosti poginulih tokom NATO intervencije u SRJ.
“Svaki nevino izgubljen život je tragedija. Nijedan roditelj nikada ne bi trebalo da iskusi bol koji sa sobom nosi gubitak deteta. Zato je važno da učinimo sve što je moguće upotrebom diplomatskih i ekonomskih sredstava kako bismo izbegli konflikte. Dok se istovremeno nacije i njihovi lideri pridržavaju međunarodnih standarda i zakona”, ukazuje Hodžis u pisanom odgovoru za Glas Amerike.
Povodom toga što Srbija iz Rusije i Kine poslednjihgodina nabavljal oružje i oruđe, Hodžis je istakao da je svaka nacija odgovorna je za zaštitu sopstvenog naroda, ali da nije siguran za kakve se to pretnje Srbija priprema.
„Želeo bih da vidim nastavak vežbi i mogućnosti za obuku srpskih oružanih snaga sa američkim oružanim snagama i drugim saveznicima u regionu, posebno u pogledu humanitarnih misija, inženjerskih misija, logistike, mirovnih misija”, ukazao je general Hodžis.
Svoj već dobro poznati stav da Srbija 2020-tih nije Srbija 1999 – uprkos napomenama političkih zvaničnika Srbije poput predsednika Skupštine Ivice Dačića da bi NATO najradije vratio istom merom zbog intervencije, general Hodžis ne revidira.
“Verujem da većina mladih građana Srbije gleda u budućnost naspram prošlosti. Svesni su da najbolje mogućnosti za sebe: bolju ekonomiju, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje dolaze orijentisanjem prema Zapadu“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, vezivanje za Kremlj većini nije poboljšalo život.
„Srećom, dovoljan broj lidera u Srbiji je to prepoznao i potiskuje zloćudni uticaj Kremlja. Takođe je važno da je američka vlada, uključujući naš odličan tim ambasade u Beogradu, strpljivo radila tokom dužeg vremenskog perioda na pomoći Srbiji. Mislim da ta kombinacija postepeno daje obećavajuće rezultate”, zaključuje u pisanom odgovoru za Glas Amerike Frederik Ben Hodžis.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.