Beograd da osnaži napore u oblasti slobode medija

Domen slobode izražavanja naveden je kao područje u kojem bi svi na Balkanu – Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija, BiH i Kosovo, kao i Turska, trebalo da intenziviraju napore i unaprede situaciju, navedeno je u Godišnjem izveštaju Evropske komisije o pristupanju Srbije Evropskoj uniji koji su danas u Strazburu predstavili visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han. Taj dokument je potom u Beogradu premijerki Srbije Ani Brnabić predao šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.

Sintagma “izvestan napredak” upotrebljena je u više segmenata dokumenta, uključujući pravosudni sistem. Što se tiče borbe protiv korupcije, konstatovano je da je “izvestan napredak ostvaren u osvajanju izmena i dopuna Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na privredni kriminal, Zakon o organizaciji državnih organa u oblasti borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i terorizma, kao i Zakona o zapleni i oduzimanju sredstava stečenih kriminalom”.

EK je u Izveštaju iznova istakla da napredak u procesu pristupanja zavisi od napretka u Poglavlju 35, koje se tiče rešavanja kosovskog pitanja. Kako se ističe, potrebno je primeniti sporazume koji su dosad postignuti u Briselskom dijalogu Beograda i Prištine.

Beograd je dobio pohvale za učešće u regionalnim inicijativa, uključujući Berlinski proces, kao i za to što je “nastavila da uspešno upravlja migratornom i izbegličkom krizom”.

U segmentu koji se odnosi na ispunjavanje ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU, navodi se da je Srbija “ostvarila dobar napredak i umereno je pripremljena u pogledu razvoja tržišne ekonomije”. “Kombinacija makroekonomskih mera je bila odgovarajuća i donela je makroekonsku stabilnost i poboljšanje najvažnijih ekonomskih indikatora”, navodi se u dokumentu.

Što se tiče kapaciteta Srbije da se nosi sa pritiskom konkurencije iz EU, ocenjuje se da je ostvaren “određen napredak” i da je Srbija “umereno pripremljena u ovoj oblasti”.

“Dobar nivo pripremljenosti” konstatovan je oblastima poljoprivrede, transporta, statistike, trans-evropskih mreža…

Što se tiče rada srpskog parlamenta, istaknuto je da “parlament i dalje efikasno ne nadzire izvršnu vlast. “Potrebno je unaprediti transparentnost, inkluzivnost i kvalitet kreiranja zakona i poboljšati međustranački dijalog… Potrebno je smanjiti korišćenje hitnih procedura. Treba izbegavati akcije koje ograničavaju sposobnost parlamenta da efikasno nadzire pravosuđe. Uloga nezavisnih regulatornih tela treba da bude u potpunosti uvažena. Potrebne su ustavne reforme u skladu sa standardima EU u pojedinim oblastima”, navodi se u Izveštaju.

“Postoji zakonski i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih ljudskih prava. Potrebno je obezbediti doslednu primenu (tog okvira) širom države, uključujući zaštitu manjina. Iako postoji određeni nivo pripreme, nikakav napredak nije postignut u oblasti slobode izražavanja, što izaziva sve veću zabrinutost. Potrebni su dalji napori da se unapredi situacija osoba koje pripadaju najdiskriminisanijim grupama – Roma, LGBT osoba, osoba sa hendikepom, obolelima od HIV-a i drugim socijalno ugroženim grupama. Potrebno je usvojiti zakon o jednakosti polova”, ističe se u Izveštaju.

EU, takođe, još jednom poručuje da Srbija treba da “progresivno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u periodu do pristupanja Uniji”.