Često čujem kritike kako je tokom pridruživanja Slovenije Evropskoj uniji bilo više novca iz predpristupnih fondova, što jednostavno nije tačno. Ilustracije radi, mi smo godinu dana pre nego što smo postali članica EU imali na raspolaganju 40 miliona evra iz Brisela, odnosno 20 evra po glavi stanovnika, dok će u narednim fazama pridruživanja Srbije ta suma biti znatno veća.
Naravno, bilo bi dobro da je novca još više, ali nije istina da je obim sredstava smanjen u odnosu na ranija proširenja, ukazuje u razgovoru za Danas Mojmir Mrak, ugledni slovenački ekonomista koji je pomagao Vladi u Ljubljani u evropskoj integraciji.
Naš sagovornik ističe da sredstva koja Srbija dobije iz EU treba upotrebiti kako bi se pravne tekovine uskladile sa pravnim tekovinama Unije, ali je podjednako značajno i da se država „institucionalno dobro pripremi za vreme kada će postati članica“.
„Kada postanete član EU, dobićete mnogo, mnogo više novca, ali ćete tada morati da uplaćujete fiksne sume u zajednički budžet Unije, tako da je nužno programiranje sredstava. EU daje osnovna usmerenja, a zatim svaka država raspoređuje sredstva svojim programskim dokumentima. Imajući u vidu ekonomske probleme, taj novac je još dragoceniji i treba ga racionalno iskoristiti. Logika je da ta sredstva koristite za sektore gde se otklanjaju različiti problemi, kao što je infrastruktura ili rešavanje pitanja u vezi sa radnom snagom“, objašnjava profesor Mrak.
Upitan kako trenutno „zahlađenje“ odnosa sa Hrvatskom može da utiče na evropski put Srbije, naš sagovornik ističe da za svaku državu koja je kandidat za članstvo u EU odnosi sa susedima predstavljaju jedan od značajnih elemenata. U tom kontekstu, navodi da je EU, na osnovu dosadašnjih iskustava u procesu proširenja, naučila da što više bilateralnih problema koje ima određena država koja se pridružuje treba da bude rešeno pre dobijanja članstva. „Ilustracije radi, prilikom pridruživanja Hrvatske Slovenija je imala nerešen problem sa Piranskim zalivom, pa je postojala jasna namera da se to reši pre nego što Hrvati dobiju članstvo. Slična praksa biće promenjivana i u slučaju Srbije“, ukazuje on.
Mrak konstatuje da je promenjena dinamika u otvaranju poglavlja u procesu pregovora sa EU, jer je već kod Crne Gore postalo jasno da se najpre otvaraju poglavlja koja se smatraju najtežim, takozvana politička poglavlja, uključujući 23 i 24.
„To se praktikuje jer obično prođe dosta vremena do njihovog zatvaranja, reč je dugotrajnim procesima koje jedna država treba da sprovede, pa se očekuje da će poglavlja 23 i 24 i u slučaju Srbije biti zatvorena među poslednjima. U pridruživanju Srbije značajno će biti i poglavlje 35, koje se odnosi na dobrosusedske odnose. To je jedan od ključnih neekonomskih domena u vašem pridruživanju“, poručuje sagovornik Danasa.
Mojmir Mrak smatra da je Srbija, uprkos problemima u vezi sa delovanjem javne administracije, u daleko boljoj poziciji od nekih drugih država koje žele da postanu članice Evropske unije, uključujući Crnu Goru. „Javna administracija ima zadatke da pravne tekovine EU primeni u praksi, a šta će se dogoditi zavisi od same Srbije“, konstatuje Mrak.
Posledice zbog pregovaračkog tima
Komentarišući činjenicu da još nije formiran uži tim za pregovore Srbije sa EU, Mrak navodi da ne zna drugi primer da je u jednoj državi taj tim formiran sa takvim zakašnjenjem. Kako ističe, to će zasigurno imati neke posledice za same pregovore jer bilo bi logično da su predstavnici užeg tima već prisustvovali skrininzima i tako doprineli efikasnosti samog procesa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
