Beograd da se jasno odredi prema Dodiku

Naša sagovornica, koja se više od deceniju bavi situacijom u regionu, ističe da su međuetnički mir i tolerancija, kojima se garantuju prava manjina i osnovna ljudska prava „ključna“ u ovom trenutku za Srbiju i ostale države Balkana.

– U susednoj Makedoniji politička kriza još nije okončana. Autokratskom režimu Gruevskog, sa svim „sastojcima“ uzurpacije države, gušenja medija, kao i ućutkivanja kritičkih glasova, mora da dođe kraj, kako bi se otvorio prostor za novi demokratski put Makedonije. Autokratska vlast se više ne isplati i mora se primeniti princip vladavine zakona. U tom kontekstu, nije dobra vest što je Savet za borbu protiv korupcije utvrdio da situacija u srpskom pravosuđu nikada nije bila gora. Stoga, to je i jedan od razloga što danas pregovori o članstvu država u Evropskoj uniji počinju otvaranjem poglavlja 23 i 24 – ističe ona.

Dajmelova naglašava da poseban izazov predstavlja obeležavanje dvadesetogodišnjice zločina u Srebrenice, što će se uskoro dogoditi jer će to „zahtevati prisustvo srpskog premijera u Bosni i Hercegovini, koja je i dalje u neodređenom statusu“.

– Potrebno je da Srbija zauzme jasan stav prema predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku. To znači i da se usprotivi svakom pokušaju secesije Republike Srpske – zaključuje nemačka komentatorka.

Nikolićevo ponašanje kontraproduktivno

Prema mišljenju Dajmelove, ostali izazovi odnose se na borbu protiv ilegalne migracije na Balkanu i u EU, kao i na dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji se nastavlja 23. juna u Briselu. „Nije korisno to što srpska vlada na jednoj strani pregovora u Briselu dok srpski predsednik Tomislav Nikolić, s druge strane, priprema kosovsku platformu, koja je, očigledno, i dalje tajni dokument, čak i za srpsku vladu“, poručuje ona.