Džaba mi pišemo nadležnim ministarstvima Vlade Srbije o konkretnim problemima u obrazovanju, ekonomiji i ostalim oblastima važnim za život građana, kao i o funkcionisanju Koordinacionog tela za jug Srbije. Vlasti u Beogradu nas potpuno ignorišu i malo ko je u prestonici spreman da učini bilo kakav efikasan potez u cilju rešavanja problema Albanaca u preševskoj dolini, poručio je u razgovoru za Danas narodni poslanik i lider PDD Riza Halimi, naglašavajući da je pročitao „optužbe koje su državni čelnici uputili na račun Albanaca s juga Srbije“.
* Proteklih dana su politički lideri albanske zajednice bili na udaru kritika predstavnika Vlade Srbije, posebno ministra za državnu upravu Milana Markovića i državnog sekretara Ministarstva odbrane Dušana Spasojevića.
– Čelnicima državnih organa više odgovara da pričaju o poseti delegacije Albanaca Prištini, negoli da se konkretno pozabave činjenicom da je zastalo rešavanje ključnih problema u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa, a to jesu stvarno životni problemi. Niko ovde ne razmišlja da probleme rešava oružjem, te Albanci ostaju politički nezadovoljni porukama vlasti iz Beograda.
* Optužuju Vas da ste Vi konkretno odgovorni za najavljeni bojkot učešća predstavnika Albanaca u Koordinacionom telu?
– Do sada smo imali selektivno rešavanje problema. Vlada premijera Koštunice je 2004. zaustavila proces rešavanja problema na jugu Srbije. Sada imamo treću vladu u Beogradu koja na Albance gleda neozbiljno, smatrajući ih faktorom s kojim se ne razgovara. Radi se o zastoju u rešavanju ključnih stvari za Albance na jugu Srbije, odnosno na nesprovođenju našeg zajedničkog dogovora iz 2001. godine. Mnogi koji sede u sadašnjoj vladi nisu pročitali tada utvrđeni program za prevazilaženje problema, a mnogi možda ne žele uopšte da za njega znaju.
– Šta konkretno zamerate funkcionerima Koordinacionog tela?
– To su problemi vezani za obrazovanje. Niko ne želi da govori o problemima priznavanja diploma Albanaca s juga Srbije koje su oni stekli na fakultetima u Prištini i to je problem koji podiže političku napetost u ovom siromašnom regfionu, uprkos činjenici da se iz Koordinacionog tela priča o nameri da integrišu Albance u državne institucije.
– Hoće li legalni predstavnici lokalne vlasti iz redova albanske nacionalne zajednice učestvovati u radu Koordinacionog tela ili ćete ih pozvati na bojkot ?
– Do kraja meseca imaćemo razgovor s ljudima iz Vlade Srbije. Funkcionisanje KT biće i na dnevnom redu opštinskih parlamenata u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Želimo da imamo konkretne odgovore, a ne samo funkcionisanje forme unutar jednog državnog tela. Podsećam vas da za sedam godina postojanja KT nijedan Albanac nije učestvovao u radu ovog državnog organa. Zašto se onda vlast u Beogradu iščuđava nad činjenicom da 90 odsto troškova studija u Prištini i Tirani finansiraju vlasti s Kosova i iz Albanije, a za studente sa ovog područja.
– Vaša inicijativa da se u Prištini otvori kancelarija za jug Srbije nije prihvaćena u diplomatskim krugovima u Beogradu? Kritičari govore da albanski političari iz ovih opština funkcionišu samo u kriznim sitzuacijama.
– Kada vas neko ignoriše, podršku morate tražite na prvoj susednoj strani. Naš razgovor sa Ramušom Haradinajem nije vezan za bilo kakvu nestabilnost i eventualni ekstremizam Albanaca na jugu Srbije. To je loša poruka nekih medija koji nemaju percepciju zajedničkog suživota koji je nužan na ovim prostorima, a koji podrazumeva da Albanci ne mogu da budu „nevažeći problem“. Haradinaj je sam predložio da se kancelarjia za Preševsku dolinu otvori u Prištini. To je njegov predlog, a ne inicijativa nas s juga Srbije kako su preneli neki mediji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
