Beograd hoće političke pregovore

Dok zamenik kosovskog premijera i šef pregovaračkog tima Prištine Edita Tahiri smatra da srpske vlasti vode „donkihotovsku“ politiku i nisu iskreno ušle u aktuelni tehnički dijalog, prištinski mediji danima izveštavaju o tome da su vodeći kosovski zvaničnici spremni da sa „Srbijom razgovaraju i o političkim pitanjima“.

Tahiri, doduše, smatra da su novinari pogrešno shvatili izjavu kosovskog premijera Hašima Tačija da je Kosovo spremno da, posle tehničkog dijaloga, sa Srbijom razgovara o političkim pitanjima, ali prištinski dnevnik Koha ditore ne odustaje od najava iz „evropskih diplomatskih krugova“ da se planira održavanje političkih pregovora Beograda i Prištine. Maja Kocijančić, portparol visokog predstavnika Evropske unije za bezbednost i spoljnu politiku Ketrin Ešton, kaže za Danas da ne može da komentariše takve spekulacije.

U Prištini ne navode o kojim političkim temama bi se pregovaralo, ali tvrde da bi ti razgovori bili „sasvim drugačiji od aktuelnog dijaloga u Briselu, koji će se završiti posle dogovora dve strane o telekomunikacijama, električnoj energiji i regionalnoj saradnji“. Prema pisanju Kohe, politički dijalog podržavaju predsednik i premijer Kosova Atifete Jahjaga i Hašim Tači, kao i potpredsednik opozicione Alijanse za budućnost Kosova Bljerim Šalja. Njihov stav ne deli predsednik kosovskog parlamenta Jakup Krasnići, koji je juče izjavio da su „politički razgovori između Prištine i Beograda odavno okončani, a da kosovska vlada, ukoliko želi da ponovo uđe u tu priču, treba da promeni skupštinsku rezoluciju, kojom je dobila saglasnost za razgovore o tehničkim pitanjima“.

Iako se Beograd, za sada, medijski više bavi licitiranjem rešenja za sever KiM – od međunarodne konferencije o razgraničenju (ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić), podele, čiji je idejni tvorac akademik Dobrica Ćosić, do prerađenog plana Martija Ahtisarija po receptu Centra za novu politiku, sudeći prema izjavama Danasovih sagovornika, srpski zvaničnici priželjkuju političke pregovore s Prištinom. Sa srpske strane najskeptičniji su DSS i Srbi sa KiM, koji smatraju da za takvu varijantu nisu zainteresovani „glavni igrači – SAD i EU“.

– Najava političkog dijaloga u prištinskim medijima i među kosovskim političarima je eufemizam za strukturisanje severa KiM. Beograd je od početka ukazivao da su sva pitanja važna i da je spreman da o svemu razgovara. Zato nije ništa neobično što se u srpskim medijima pojavljuju različite ideje za rešavanje tog problema. To je legitimno, što ne znači da se država zalaže za bilo koju od tih opcija. Država je za razgovore o svim otvorenim pitanjima, uključujući i sever KiM zbog njegovih specifičnosti, koje zahtevaju određena rešenja. Pitanje je koja će od ovih ideja prevagnuti – kaže za Danas Borislav Stefanović, šef tima Vlade Srbije za dijalog s Prištinom.

Stefanović tvrdi da to ne znači da država ne brine o celom KiM i napominje da Beograd i dalje zahteva da se „Srbima južno od Ibra obezbede sva prava“. On nije mogao da precizira kada bi počeo politički pregovori Beograda i Prištine, kao ni kada će se nastaviti tehnički dijalog u Briselu, što će „zbog važnosti“, prema Stefanovićevim rečima, biti jedna od tema predstojeće posete posrednika EU Roberta Kupera Beogradu.

– „Promena“ stava Prištine i sve češće izjašnjavanje tamošnjih političara za takozvani politički dijalog s Beogradom motivisan je, pre svega, osećanjem da je privremena kosovska vlada letošnjim akcijama na severu Pokrajine postigla cilj i blokirala dijalog o tehničkim pitanjima i uspela da konsoliduje podršku moćnih zapadnih zemalja kosovskoj nezavisnosti. Što je najvažnije, uspeva da održava vatru nestabilnosti na severu KiM i da joj to posluži kao adut u dijalogu – ocenjuje za Danas Milivoje Mihajlović, šef Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije.

Oliver Ivanović, državni sekretar Ministarstva za KiM, uvere je da je politički dijalog „realno i jedino moguće rešenje, čega su svesni i Albanci“.

– Preduslovi da do njega dođe su smirivanje napete situacije na terenu, formiranje jake, kredibilne i legitimne elite i u Beogradu i u Prištini, koja bi te pregovore vodila, kao i priprema javnosti na obe strane. Razgovaralo bi se o severu KiM, a u krajnjoj liniji i o statusu Kosova – kaže Ivanović za Danas.

Beograd je, prema Ivanovićevim rečima, davao signale da želi politički dijalog, od kojih je jedan bio i zalaganje predsednika Političkog saveta DS Dragoljuba Mićunovića za međunarodnu konferenciju o statusu severa. Ivanovićev lični stav je da će se o severu KiM odlučivati upravo na nekoj vrsti međunarodne konferencije, a kao rešenje očekuje podelu suvereniteta.

Marko Jakšić, potpredsednik Skupštine zajednice opština AP KiM, tvrdi za Danas da je „kosovsko pitanje nedeljivo i da je neustavno svako rešavanje samo statusa severa Pokrajine, uključujući i predloge koji se sada pojavlju u javnosti“. Rada Trajković, poslanik Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova, procenjuje da Zapad nema ni volje ni vremena da organizuje međunarodnu konferenciju o KiM.

– Suština je da je međunarodna zajednica carinom i policijom zatvorila prostor KiM, da ni 40 odsto nadležnosti koje im pripadaju po Ahtisarijevom planu nije preneto na nove srpske opštine, a da u kosovskom parlamentu Albanci traže njihovo ukidanje. Srbi nemaju ni elektronske, ni štampane medije. Zbog toga mislim da međunarodna zajednica neće razgovore o severu, nego o rešavanju problema Srba na celom KiM. Čini mi se da nije spremna da severu da ni specijalni status, jer ga doživljava kao kosovsku Republiku Srpsku, i verovatno će ići na ujednačavanje prilika u kojima Srbi žive i njihovo povezivanje na celom KiM – izjavila je za Danas Rada Trajković.

U Dejtonu bez razgovora o Kosovu

– Probleme treba rešavati pregovorima, ali oni ne smeju biti pozorište iza kojeg se nameću odluke na štetu Srbije. Moraju biti vraćeni u okvire UN i imati dnevni red u koji Srbija treba da uvrsti i pitanje statusa KiM, na osnovu Rezolucije 1244 SB UN. Za Srbiju je KiM otvoreno pitanje, jer Rezolucija 1244 nije sprovedena, a ona je jedini pravno-politički i obavezujući osnov za sve članice UN – izjavio je za Danas Živadin Jovanović, bivši ministar spoljnih proslava SRJ i predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih. Jovanović negira spekulacije da je kosovsko pitanje rešeno jednim od tajnih aneksa Dejtonskog sporazuma. On tvrdi da ne postoji nikakav „javan, niti tajan dokument, niti usmeni dogovor o KiM u Dejtonu, jer je srpsko-jugoslovenska delegacija odbila insistiranje SAD da se o Kosovu razgovara na dejtonskoj konferenciji“.

Srbija zainteresovana, ali nema snage

– O političkim pregovorima ne odlučuju ni Beograd, ni Priština, a njihovim dijalogom, koji u Briselu predvode SAD i EU, Srbija je de fakto priznala Kosovo. Ne vidim razlog, niti je realno da oni sada pristanu na politički dijalog. Ako i dođe do razgovora o severu KiM, mada nisam video takve nagoveštaje ni u Vašingtonu ni u Briselu, to će biti samo u okvirima Ahtisarijevog plana. Za političke pregovore načelno je zainteresovana samo Srbija, ali ona za to nema snage – objašnjava za Danas Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS i bivši ministar za KiM.