Proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine krenuo je putem sa kojeg nema povratka, ali vreme kada će ti odnosi biti u potpunosti normalizovani umnogome će zavisiti od volje i pragmatizma političkih elita da ostave po strani kratkoročne i uske interese i počnu da rade zarad dobijanja podrške građana da primene sporazume, kaže za Danas Arjan Dirmiši, rukovodilac Odeljenja za evropska i bezbednosna istraživanja u Institutu za demokratiju i posredovanje iz Tirane.
Dirmiši ocenjuje da se, s obzirom na sve veće zahteve građana koji su zainteresovani za rešavanje pitanja koja se odnose na njihov svakodnevni život, ukazuje sve više šansi da se taj proces ubrza. „Možda ćemo u narednih deset godina imati potpuno drugačiju situaciju od one čiji smo svedoci danas, mada je teško zamisliti okolnosti u kojima su dve države rešile svoje nesuglasice u potpunosti i zauvek, a na Balkanu je to čak još teže“, smatra on.
Da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima Briselskog dijaloga?
– Dijalog Prištine i Beograda pod pokroviteljstvom EU je veliko dostignuće i jasno pokazuje posvećenost evropskom putu i Beograda i Prištine. Stoga, najvažnije je da se dijalog i proces pregovora nastave. Sporazum o normalizaciji odnosa koji je proistekao iz ovih pregovora, kao i tehnički sporazumi, veliki su korak ne samo za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine već i za razvoj budućih odnosa albanske i srpske zajednice u regionu. S druge strane, jasno je da tom procesu nedostaje puna podrška svih segmenata stanovništva i da političke elite uključene u pregovore pokušavaju da izvuku maksimalnu korist i na unutrašnjoj i na međunarodnoj sceni, ponekad rizikujući da naruše kredibilitet onoga na šta su se obavezali. Ovo pokazuje da je potrebno uložiti više političke volje kako bi bile prevaziđene teškoće koje se pojavljuju i neizbežno će se pojavljivati u procesu primene sporazuma.
Postoji li mogućnost unapređenja bilateralne saradnje Srbije i Albanije?
– Više od jednog veka odnosi između Albanije i Srbije uslovljeni su Kosovom. Svaki korak u pravcu unapređenja odnosa Albanije i Srbije izazivao je reakcije i podozrenja na Kosovu tako da su politički lideri Albanije uvek vodili računa da izbegnu da budu proglašeni „nedovoljno patriotskim“ od strane kosovskih Albanaca. Sporazum o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda stvorio je novu šansu za unapređenje odnosa Albanije i Srbije. Ipak, potrebno je preduzeti i konkretne korake .
Kako komentarišete nedavnu izjavu albanskog premijera da će se založiti da granica između Kosova i Albanije postane nevidljiva?
– Albanija je priznala Kosovo kao nezavisnu državu 2008. i u potpunosti podržava napore Kosova da dobije puno međunarodno priznanje i u budućnosti se pridruži EU. Takođe, Albanija je otvoreno ponudila pomoć Kosovu da prevaziđe ekonomske i druge barijere koje proizilaze iz njegovog ograničenog međunarodnog priznanja, uključujući mogućnost uklanjanja carinskih barijera. Stoga, izjava novog albanskog premijera treba najpre da bude smeštena u ovaj kontekst. S druge strane, postoji izvestan stepen instrumentalizacije pitanja Kosova njegovim premeštanjem u unutrašnju politiku Albanije, mada u manjoj meri nego u Srbiji, gde je kosovsko pitanje uglavnom neodvojivi deo domaćeg političkog diskursa. Ipak, čak i u ovom pogledu aktuelni albanski premijer rekao je da Albanija priznaje Kosovo kao punu partnersku državu i da će napustiti paternijalistički pristup koji je sledio njegov prethodnik na funkciji.
Bezbednost i loša ekonomska situacija najveći problemi
Koje probleme treba bez odlaganja rešiti na Kosovu?
– Bezbednost je osnovna funkcija svake države, a u slučaju Kosova pitanje državnosti predstavlja osnovu glavnih bezbednosnih problema s kojima se ono suočava. Ali, budući da pitanje državnosti neće biti ubrzo rešeno najvažnije je uhvatiti se u koštac s problemima bezbednosti ljudi. Kosovo ima ogromne ekonomske probleme i visoku stopu nezaposlenosti, pa je važno uspostaviti sigurno i bezbedno okruženje za ljude koji traže posao. Ključno je da svi građani Kosova učestvuju u institucijama i sarađuju sa njima, kao i da traže od institucija da reše njihova svakodnevna životna pitanja i probleme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
