Beograd insistira na ZSO, za Prištinu to pitanje zatvoreno

Kako je preneo RTS, Kosovski premijer Avdulah Hoti izjavio je da je nastavak dijaloga u Briselu otkazan, „jer Srbija insistira na dogovoru o Zajednici opština sa srpskom većinom“, ponovivši da u Prištini to pitanje smatraju zatvorenim.

– Što se tiče sastanaka u Briselu, znate da smo na početku mandata donosili važne odluke za ulazak u proces dijaloga. Što se tiče Zajednice, znate naš stav. Ta tema nije otvorena, jer je zaključena potpisivanjem sporazuma 2013. godine i ratifikovana u Skupštini Kosova. Dakle, kao takvoj, o Zajednici se ne razgovara, postoje i druge teme za raspravu – rekao je Hoti na konferenciji za medije nakon jučerašnje sednice vlade, a objavio RTS.

Kosovski premijer je naveo da će se zalagati da se proces dijaloga kreće napred.

– Ako iz nekog razloga ne može da ide napred, to neće biti zato što vlada Kosova nije spremna, već zbog Vlade Srbije, države Srbije, koja nije spremna da krene ka konačnom sporazumu – poručio Hoti.

Prema njegovim rečima, da jezero Gazivode dobije naziv po američkom predsedniku Donaldu Trampu tražio je Ričard Grenel na sastanku u Beloj kući, „u znak poštovanja prema Trampovoj posvećenosti“ prema rešavanju pitanja između Beograda i Prištine.

– Bio je zahtev i u Beloj kući i na sastancima koje smo ovde imali, u znak poštovanja zbog direktne posvećenosti američkog predsednika, da se zove jezero Tramp. To je to – rekao je Hoti.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je juče da kosovski premijer Avdulah Hoti „treba da hitno preduzme korake kako bi Zajednica srpskih opština bila formirana nakon sedmogodišnjeg zakašnjenja“, saopšteno je juče iz Kancelarije.

Đurić je naveo da Hoti „na sastancima u Briselu peva drugu pesmu, i ne samo da obećava da će omogućiti formiranje Zajednice srpskih opština, već garantuje i dodatna ovlašćenja za nju“.

– Hoti je dužan da albanskoj javnosti na Kosovu i Metohiji objasni da učestvuje u procesu normalizacije odnosa, a ne u „dijalogu o uzajamnom priznanju“, a da bi normalizacije odnosa moglo biti strane u dijalogu moraju da pokažu što više kredibilnosti a što manje verolomnosti. Pitanje ZSO biće zatvoreno onda kada ona bude formirana u skladu sa dogovorima postignutim u Briselu, pa čak ni onda, jer Zajednica je osmišljena i dogovorena kao institucija koja može da evoluira i da širi i svoje članstvo i svoje nadležnosti – kazao je Đurić.

On je naveo da je „suština procesa normalizacije odnosa postepeno jačanje uzajamnog poverenja“, i dodao da „Srbi ne mogu imati poverenja u albanske političke strukture ako im sistematski uskraćuju stečena prava i stvaraju atmosferu antisrpske histerije“.

– Pred Srbima i Albancima, ako ćemo da živimo u trajnom miru, treba da bude period jačanja saradnje, i to nema nikakve veze sa Hotijevim snovima o „uzajamnom priznanju“, ali ima i te kako veze sa time kako Priština poštuje dogovore i postupa prema Srbima i drugim nealbancima na Kosovu i Metohiji – naveo je Đurić u pisanom saopštenju.

Podsetimo, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak napisao je prošlog četvrtka na Tviteru da će se dve delegacije sastati u ponedeljak u Briselu kako bi nastavili razgovore o finansijskim potraživanjima i imovini.

– Zajednica neće biti na dnevnom redu jer jedna strana još nije spremna za diskusiju. Ali, ovo se mora rešiti kao deo sveobuhvatnog sporazuma kako je dogovoreno na sastancima lidera – napisao je Lajčak.

Dan kasnije na istoj društvenoj mreži on je objavio da će zbog opreza u vezi s kovidom 19 sastanak biti odložen.