Beograd kritikovan i zbog dočeka generala Lazarevića

Na listi predloženih amandmana nalazi se, između ostalog, stav koji su ime grupe Zelenih izneli Igor Šoltes i Ulrike Lunaček da je od „najveće važnosti“ da obe strane „u potpunosti“ primene četiri sporazuma postignuta u Briselskom dijalogu 25. avgusta 2015. Navedeni poslanici takođe predlažu da se u završni tekst uključi konstatacija da pregovaranje o poglavlju 35 „od ključne važnosti za napredak Srbije na putu ka EU, uzimajući u obzir da je puna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova značajan uslov za pristupanje Srbije EU i da Srbija u tom kontekstu treba da izmeni Ustav“. Istovremeno, Zeleni ističu da je bitna „transparetnost procesa privatizacije“, konstatuju “ značaj aktivne i konstruktivne uloge opozicionih snaga u procesu donošenja odluka i radu „demokratskih institucija“, te osuđuju „herojski doček generala Lazarevića iz Haga u Srbiji“.

Veoma aktivan u predlaganju amandmana bio je i Eduard Kukan, poslanik Evropske narodne stranke, koja je najjača po snazi u EP. Prema Kukanovom mišljenju, EP treba da ohrabri političke lidere u Srbiji da „nastave da sprovode reforme potrebne za prilagođavanje standardima EU“, te naglasi da je „od vitalne važnosti da se uspostavi nezavisno pravosuđe i brže sprovesti akcioni plan za primenu nacionalne reformske strategije pravosuđa“.

Poslanici Saveza liberala i demokrata u EP Jozo Radoš, Ilhan Kjučuk, Ivan Jakovčic, Petras Auštrevičius i Hilde Vautmans izneli su konstaciju da je „proces privatizacije medija u Srbiji vodio je do koncentracije vlasništva nad medijima, naročito ugrozivši medije i programe na jezicima manjina“. Kritike na račun medijske situacije iznele su i druge poslaničke grupe, uključujući Tanju Fajon, koja u ime Napredne alijanse socijalista i demokrata izražava zabrinutost zbog „sve veće autocenzure i političkih pritisaka kojima se podriva nezavisnost medija“. Ista poslanica ukazuje na slučajeve plagijatorstva na univerzitetima i podseća da Srbija treba da uzme u obzir preporuke OEBS-a o održavanju transparentnih izbora, a kao problem navodi“nedovoljnu transparetnost u finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja“.

Kada je reč o potrebi usklađivanja spoljne politike Srbije sa EU, holanski poslanici iz redova Napredne alijanse socijalista i demokrata Kati Piri i Pol Tang predlažu da se Srbija pozove da „preduzme snažnije napore da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU“, dok estonski liberalni poslanik Urmas Paet predlaže da se u konačnu verziju Mekalisterovog dokumenta uvrsti stav da EP „ne smatra prikladnim održavanje zajedničkih vojnih vežbi Srbije u Rusije u situaciji kada je EU nametnula restriktivne mere Rusiji zbog ruske agresije u Ukrajini“, te uputi apel Srbiji da se kao država kandidat za članstvo „pridruži restriktivnim merama EU protiv Rusije“.

Amandmane koji se odnose na odnose Srbije sa susednim državama između ostalog je uputila Dubravka Šuica, hrvatska poslanica iz redova Evropske narodne partije. Prema njenom mišljenju, “ bilateralna pitanja treba rešavati što je pre moguće u skladu s pregovaračkim okvirom, u konstruktivnom i dobrosusedskom duhu, uzimajući u obzir opšte interese i vrednosti EU“.Marijana Petir, takođe hrvatska poslanica iz Evropske narodne partije, između ostalog, poziva Beograd da ponovo razmotri odluku o rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića.

AF:

Konačna verzija u februaru

Konačni tekst rezolucije Dejvida Mekalistera o Srbiji biće usvojen na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u februaru. U nacrtu tog dokumenta Mekalister je prošlog meseca naročito pohvalio postupanje Srbije u migrantskoj krizi, kao i tokom pregovora sa Prištinom, ocenjujući da je takav dijalog doprineo otvaranju poglavlja 35.