Beograd kritikovan zbog Savamale, Rusije, Dodika…

U dokumentu u koji je Danas imao uvid Beograd se, između ostalog, kritikuje zbog toga što još nije rasvetljen „slučaj Savamala“, zbog intenziviranja vojne saradnje sa Rusijom, nedavnog incidenta u vezi sa slanjem voza sa natpisom „Kosovo je Srbija“, te prisustva visokih zvaničnika na proslavi Dana Republike Srpske… Istovremeno, pojedini hrvatski predstavnici u EP ponovo su pozvali da se srpski zakon o univerzalnoj jurisdikciji stavi van snage, kao i da „Srbija Hrvatskoj vrati oteto kulturno blago“.

Dejvid Mekalister će, inače, krajem ove sedmice posetiti Beograd, gde će se sastati sa zvaničnicima i predstavnicima civilnog sektora, saznaje Danas nezvanično od izvora bliskih njegovom timu.

Članovi nekoliko poslaničkih grupa osvrnuli su se na sporno rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici u Savamali u Beogradu u noći između 23. i 24. aprila, predlažući dopune u nacrtu izveštaja koji se odnosi na taj segment. Dok Mekalister u prvobitnoj verziji teksta navodi da se „uzimaju u obzir kontroverzni događaji u beogradskom kvartu Savamala i poziva na brzo rešenje“ tog slučaja, grupa poslanika predvođena Ivom Vajglom predložila je da se u konačnoj verziji izrazi i zabrinutost zbog činjenice da „vlasti nisu privele pravdi organizatore i izvršioce protivzakonitog rušenja objekata“ , te da se istakne da „vlasti moraju da sprovedu temeljne istrage i privedu pravdi odgovorne“. Takođe, poslanica Tanja Fajon smatra da „slučaj Savamala“ pokazuje „duboki nedostatak vladavine prava“ u Srbiji, dok Eduard Kukan ukazuje da treba pozvati srpske vlasti da „reše brojne slučajeve prekomerne upotrebe sile pripadnika policije prema građanima“.

U amandmanima koji se odnose na saradnju Srbije sa Rusijom, uglavnom se ukazuje da je potrebno da Beograd usaglasi spoljnu politiku sa EU, „uključujući mere prema Rusiji“. Ilustracije radi, poslanik Jozo Radoš predlaže da se navede da je EP „zabrinut zbog nastavka vojne saradnje Srbije sa Rusijom, uključujući nabavku strateškog oružja i organizovanje zajedničkih vojnih vežbi“, poslanica Ulrike Lunaček konstatuje da je potrebno da Srbija „preduzme konkretne mere kako bi se uskladila sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU prema Rusiji“, dok grupa poslanika predvođena Marijanom Petir naglašava da su zajedničke vojne vežbe Srbije i Rusije „organizovane blizu hrvatske granice u avgustu 2016“.

Što se rešavanja kosovskog pitanja tiče, poslaničke grupe saglasne su da je Srbija preduzela „određene važne korake u pravcu normalizacije odnosa sa Kosovom“, ali se ističe da „slučaj voz“ ne doprinosi prevazilaženju problema. Između ostalog, poslanik Angel DŽhambaski smatra da su „nedavni događaji u vezi sa prvom direktnom voznom linijom između Beograda i Mitrovice na severu Kosova, od 2008, kao i opaske predsednika Srbije, podrivaju napore koji se preduzimaju u pravcu normalizacije odnosa Kosova i Srbije“, dok grupa poslanika predvođena Marijanom Petir ocenjuje da Srbija zahtevom za izručenje bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja želi da „preuzme na sebe ulogu malog Haga“.

Povodom prisustva predsednika Srbije i nekoliko ministara proslavi Dana RS, poslanik Kristijan Dan Preda podseća da je to slavlje održano „protivno odluci Ustavnog suda BiH“, te ističe da „Srbija i BiH treba da brane i promovišu vladavinu prava svojim akcijama“, dok Ulrike Lunaček smatra da je nužno da EP pozove srpske vlasti da se „uzdrže od akcija koje podrivaju legitimitet i integritet bosanske države“. Poslanici Jozo Radoš i Ivan Jakovčić konstatuju da treba osuditi „mešanje predsednika Srbije u unutrašnju politiku BiH, naročito podrivanjem suvereniteta i institucija BiH proslavljajući protivustavno proglašen Dan RS, kao i podržavajući secesionističke planove RS“.

Poslanica iz Hrvatske Ruža Tomašić ocenjuje da EP treba da pozove Srbiju da „Hrvatskoj pruži sve dostupne podatke o nestalima, da Hrvatskoj vrati oteto kulturno blago, te arhive iz vukovarske bolnice, obilježi ratne logore za hrvatske civile i branitelje na srbijanskom teritoriju…“ Ista poslanica naglašava da Srbija treba da „zajamči usklađenu provedbu zakonodavstva o zaštiti manjina, uključujući zakonodavstvo u vezi s obrazovanjem, uporabom jezika, zastupljenošću u tijelima javne uprave te pristupom medijima i vjerskim obredima na jezicima manjina“.

Predloženi amandmani usaglašavaće se u EP tokom narednog meseca, a konačna rezolucija o Srbija trebalo bi da bude usvojena u martu.

„Zaštititi novinare“

U nekoliko amandmana izražena je zabrinutost zbog nedovoljne slobode izražavanja u Srbiji, kao i položaja nezavisnih tela. Poslanici Kati Piri i Pol Tang smatraju da srpska vlada treba da se „udrži od neprijateljske retorike prema kritičkim i istraživačkim medijima i učini sve što je u njenoj moći da odbrani slobodu medija i zaštiti novinare“… Takođe, pojedini amandmani odnose se na saradnju Srbije sa Haškim tribunalom. U tom kontekstu, Beograd se kritikuje zbog neizručenja troje pripadnika SRS.