Srbija i druge države Jugoistočne Evrope su prioritetni domen spoljne politike Austrije. Moja poseta je stoga znak podrške za proces pridruživanja Srbije EU i ambiciozne reforme koje je dosad preduzela srpska vlada.
Nažalost, od moje poslednje posete Srbiju su pogodile razorne poplave. Ta katastrofa je pokrenula nezapamćen talas solidarnost među austrijskim narodom sa Srbijom, što je dokaz da su naši odnosi veoma bliski, ne samo na političkom nivou, već i među našim građanima. Dakle, posetiću, zajedno s predstavnicima nekoliko austrijskih humanitarnih organizacija, neka od mesta gde se izvode projekti koji su finansirani austrijskim donacijama, kaže u razgovoru za Danas Sebastijan Kurc, ministar spoljnih poslova Austrije, odgovarajući na pitanje koja je svrha njegove današnje posete Srbiji i da li je uočio ikakve promene od kada je poslednji put boravio u Srbiji u februaru ove godine.
Šef austrijske diplomatije navodi da je „poslednje, ali ne i najmanje važno“ to što će srpskoj javnosti predstaviti novouvedenu funkciju poverenika za integracije u Ambasadi Austrije u Beogradu.
– Njena uloga biće da obezbedi informacije Srbima koji nameravaju da se presele u Austriju kao deo naše takozvane „kulture dobrodošlice“, koja već počinje u zemlji porekla – ističe ministar Kurc.
Kako ocenjujete tempo reformi u Srbiji?
– Tempo reformi ohrabruje. Novim zakonima o radu i privatizaciji, kao i paketom štednje, premijer Vučić već se uhvatio u koštac sa mnogim pitanjima koja su politički osetljiva. Upravo je takvo vođstvo potrebno da bi se Srbija ekonomski oporavila.
Prema vašem mišljenju, na koje domene srpske vlasti treba da se naročito usredsrede u narednim mesecima?
– Vidim dva izazova za srpsku vladu u ovom trenutku: ponovo postaviti ekonomiju na noge i napredovati u procesu pridruživanja EU. Na kraju krajeva, ova dva izazova su jasno povezana.
Može li činjenica što trenutno nema briselskih pregovora između Beograda i Prištine na najvišem političkom nivou da ugrozi put Srbije ka EU?
– Pregovori na tehničkom nivou i dalje se nastavljaju i mogu samo da ohrabrim obe strane da primene što je više moguće rezultata dijaloga. Na taj način nastaviće se put ka EU i Kosova i Srbije.
Da li će Srbija na kraju biti primorana da usaglasi svoju politiku EU kada je reč o Rusiji?
– Svestan sam specijalne situacije u kojoj se u ovom trenutku nalazi Srbija. Uprkos svemu, pozicija Srbije u vezi sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom Ukrajine, uključujući Krim, već je veoma jasna. Srbija bi mogla takođe da doprinese da se kanali komunikacije sa Moskvom održe otvorenima, naročito tokom svog predsedavanja Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju naredne godine.
Vaš sunarodnik Johanes Han, koji će uskoro biti zvanično imenovan za komesara za susedstvo EU, izjavio je da neće biti proširenja u narednih pet godina. Šta mislite o takvoj poruci?
– Komesar Han je takođe prilično jasno predočio tokom svog obraćanja Evropskom parlamentu da namerava da intenzivira proces proširenja u narednih pet godina. Na osnovu inicijative kancelarke Merkel iz avgusta održaćemo samit o Zapadnom Balkanu u Austriji naredne godine, čime ćemo dalje naglasiti EU perspektivu za ceo region. Ipak, najvažnije je ne usredsrediti se na datume već na sprovođenje reformi i zakonske izmene neophodne za pridruživanje EU, kao i pomeriti se napred u dijalogu s Kosovom. Članstvo u EU ne treba da bude posmatrano kao cilj sam po sebi već kao sredstvo da se modernizuje vaša država u korist svih njenih građana.
Kakav je vaš stav o aktuelnim austrijsko-srpskim odnosima?
– Odnosi između naših država nikada nisu bili tako dobri kao danas i impresioniran sam intenzitetom i dubinom naše saradnje. Činjenica da su pregovori o pridruživanju EU pokrenuti januara ove godine u Briselu, na ceremoniji kojoj sam imao zadovoljstvo da prisustvujem, kao i činjenica da smo stotinu godina nakon izbijanja Prvog svetskog rata zajednički organizovali izložbu o istoriji naših odnosa u Beogradu ove godine, predstavljaju dalji dokaz toga.
Misija
Nedavno ste se susreli sa srpskom ministarkom zaduženom za evropsku integraciju Jadrankom Joksimović. Kakvi su vaši utisci o tom sastanku?
– Imali smo suštinske razgovore u Beču i zajedno smo otvorili izložbu „Šta se radi, Evropo“ (Europa was ist jetzt), koja treba da objasni EU učenicima srednjih škola. Kao što možete da vidite, Evropa nikada nije cilj sam po sebi, stoga moramo konstantno da objašnjavamo njene prednosti i njeno funkcionisanje našim građanima. Ovo je misija koju Jadranka i ja definitivno delimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
