Beograd na terenu vodi licemernu politiku

Oni neće biti nikakva „treća strana“ u predstojećem dijalogu Beograda i Prištine, nego „neka vrsta kozmetike za navodnu multietničku vlast na Kosovu“, tvrdi Ivanović u Danasovoj debati.

Kakve će političke posledice imati učešće Srba na predstojećim kosovskim izborima?

– Izbori koje organizuju samoproklamovane separatističke institucije Hašima Tačija nisu u okviru Rezolucije 1244, a ni OEBS ne učestvuje u tome, tako da neće dobiti potvrdu UN i ne mogu biti legitimni. Privid nekog legitimiteta samo im može dati učešće Srba, u slučaju izlaska većeg broja birača. Srbi koji učestvuju u ovim izborima time će praktično priznati nezavisno Kosovo i odreći se institucija koje su u ustavno-pravnom sistemu Srbije, a i svoje države.

Da li bi i na koji način kosovski Srbi, koji uđu u novi parlament i vladu Kosova, mogli da uspostave institucionalne veze s Beogradom?

– Od sadašnje vlasti u Beogradu sve se može očekivati, ali zbog pritiska javnog mnjenja i predstojećih izbora u Srbiji verovatno se neće upuštati u direktne veze sa Srbima u kosovskim institucijama. Veza „ispod žita“ i „iza scene“ svakako će biti. To se videlo i u predizbornoj kampanji u kojoj su učestvovali i visoki državni službenici Srbije – načelnici okruga, pomoćnici ministara, predstavnici stranaka u vladajućoj koaliciji, koji su na terenu aktivno lobirali za takozvanu Jedinstvenu srpsku listu i SLS. Režim u Beogradu vodi licemernu, dvostruku politiku.

Kakve bi mogle biti političke posledice činjenice da će u novim kosovskim institucijama sedeti uglavnom Srbi koji žive južno od Ibra, dok će politički predstavnici sa severa biti van tih institucija?

– Na terenu, predstavnici vladajuće koalicije u Srbiji nezvanično podržavaju Srbe južno od Ibra da učestvuju na kosovskim izborima, dok se severno od Ibra zalažu protiv tog učešća. Takva politika ne može dovesti do jedinstva, koje je Srbima na KiM neophodno, već vodi ka podelama, koje znatno slabe našu poziciju i mogućnost da se izborimo za opstanak i ostanak u Pokrajini, što je prioritetni nacionalni cilj i državni interes.

Da li Srbi koji budu ušli u kosovske institucije treba, i kako, da učestvuju u najavljenom dijalogu Beograda i Prištine?

– Oni neće imati legitimitet, zbog male izlaznosti. Nemaju podršku relevantnih političkih stranaka, a bar zvanično ni podršku vlasti u Beogradu. Ni kod Albanaca neće imati neki veći autoritet, jer im trebaju samo za jednokratnu upotrebu. Srbi koji sada uđu u kosovske institucije neće biti nikakva „treća strana“ u dijalogu, nego čardak ni na nebu ni na zemlji. Neka vrsta kozmetike za navodnu multietničku vlast.