Beograd ne vodi nemačku politiku na Kosovu

Potrebno je stvoriti političku osnovu za stvaranje zajednice srpskih opština usvajanjem statuta, što je moguće samo preko političkog dogovora i pregovora sa onom političkom snagom koja će biti okosnica buduće vlade u Prištini. Očekujem da učešće, sada legitimno izabranih predstavnika srpskog naroda u pokrajinskim institucijama, u velikoj meri doprinese da ono o čemu se do sada razgovaralo u Briselu postane predmet neposrednih razgovora nas i kosovskih Albanaca. Svako poštovanje prema naporima EU da se normalizacija unapredi, ali do prave normalizacije doći će tek onog momenta kada se o važnim pitanjima za život u Pokrajini budemo dogovarali sa Albancima bez posrednika – kaže u razgovoru za Danas Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiji Vlade Srbije.

Da li je u Briselu decidno dogovoreno da će baš Srpska lista ući u novu Vladu Kosova, jer bi novi premijer, poštujući Ustav Kosova, mogao da imenuje srpske ministre?

– Ustavna i zakonska regulativa na KiM nalaže da se u pokrajinske institucije uključi predstavnik srpskog naroda čija je parlamentarna grupa osvojila najviše glasova na izborima. Naravno, papir trpi sve, a ne mislim da bi bilo ko iz međunarodne zajednice, koja nesporno u mnogim političkim pitanjima ima preovlađujući uticaj na KiM, dozvolio ili ohrabrio takav scenario. Bez učešća predstavnika Srpske liste ni sa političkog, a ni sa aspekta legitimiteta nije moguće formirati vladu.

Srpska lista je podržala izbor Ise Mustefe za predsednika Skupštine Kosova. Zbog čega su Beogradu sada bliži Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj od Hašima Tačija, sa kojim je potpisan Briselski sporazum?

– Srpska lista kao politička organizacija ima legitimno pravo da vodi razgovore o formiranju pokrajinske vlade sa svima. Oni su otvorili mogućnost da se razgovara sa predstavnicima one liste koja bude uspela da sakupi većinu u Skupštini Kosova. Uprkos kritikama, posle 15 godina došlo je do institucionalizacije našeg uticaja u Pokrajini i neposrednog učešća u političkom životu. Mislim da je to dobro, jer su sada i Albanci upućeni na dogovor sa nama i iz toga može biti samo dobra za našu zajednicu na KiM.

Bez stranačke politike

Da li će srpski ministar u Vladi Kosova biti iz redova SNS, jer su poslanici Srpske liste, ne računajući SLS, uglavnom iz Pokreta socijalista?

– Mi smo se opredelili da na KiM, kada je reč o pokrajinskim institucijama, napustimo stranačke podele. U pokrajinskoj skupštini sede predstavnici političke organizacije koja je registrovana kao Srpska lista.

Specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar kaže da će se ZSO „konstituisati kad njen statut bude prihvatljiv za sve“. Šta to znači i ko garantuje da će ZSO zaista biti nešto više od asocijacije opština koju predviđa kosovsko zakonodavstvo?

– Nama je važno da se u sklopu razgovora o formiranju pokrajinske vlade vodi dijalog i o budućem izgledu i strukturi ZSO. Briselski sporazum definiše njene osnovne nadležnosti, a postoji i dobra uporedna međunarodna praksa. U samoj Evropi postoji nekoliko stotina oblika različite teritorijalne organizacije. Očigledno je da ćemo i mi za KiM morati da tražimo neko su generis – jedinstveno rešenje, kada je reč o načinu na koji se tretira odnos naše pokrajine prema evropskim institucijama.

Kad ističe rok do kog Beograd mora da ugasi sve upravne okruge i lokalnu samoupravu na KiM?

– Za nas je sada prioritet formiranje ZSO. Nećemo dozvoliti da nijedno radno mesto na KiM bude izgubljeno, niti da bude smanjen obim ulaganja na KiM, ali i te kako želimo da svrsishodnost tih ulaganja bude temeljnije razrađena i da se vide rezultati značajnih ulaganja koje Srbija na godišnjem nivou ima na području KiM. To su segmenti definisani Briselskim sporazumom. Beograd je okrenut normalizaciji odnosa sa Prištinom, ali ne želi da na bilo koji način u tom procesu naš narod bude oslabljen ili bez oslonca i podrške države Srbije.

Da li će finansijska pomoć Beograda Srbima na KiM, kako se priča, ići preko Vlade Kosova?

– Naša narodna poslovica kaže: „Pametno tele dve majke sisa“. Iskreno želimo da ZSO bude korisnik finansijskih sredstava iz EU, Beograda i Prištine. Osnivanjem Fonda za sever već je dat primer kako može da izgleda finansijski model preko kog se u isti fond slivaju novci iz EU, Beograda i Prištine. Za finansiranje ZSO biće potrebno naći model koji će omogućiti i direktno finansiranje iz Beograda, Prištine i EU. Samo to može da zadovolji sve strane uključene u proces.

Za većinu Srba na KiM „crvena linija“ posle koje sledi iseljavanje je integracija zdravstva i prosvete u kosovski sistem. Da li možete da odagnate njihove strahove?

– Prosveta i zdravstvo ostaju u sistemu Srbije. To je međunarodni standard. Čak i ako ostavimo po strani neslaganja oko statusa, to je nešto što niko nikad ne može dovesti u pitanje. U narednom periodu trebalo bi više poraditi na osećaju sigurnosti i suštinskoj slobodi kretanja. I o tome ćemo morati da razgovaramo sa predstavnicima privremenih institucija.

Ni Zapad ni Istok

Prošle nedelje prošetali ste centrom Prištine sa srpskim oficirom za vezu. Da li treba očekivati uzvratnu posetu kosovskih zvaničnika Beogradu?

– Mislim da bi, bez obzira na fundamentalno neslaganje o pitanju statusa, trebalo da bude normalno da postoji normalna ljudska komunikacija i sloboda kretanja, ne samo na rečima i papiru, nego i na delu. Sasvim je normalno da se slobodno kreću svi građani Srbije, naravno, oni koji se ne nalaze na poternicama i koji nisu predmet krivičnog gonjenja naših organa.

Kako komentarišete ocene da Beograd na KiM sprovodi politiku CDU Angele Merkel, od uklanjanja barikade u severnom delu Kosovske Mitrovice do podrške Mustafi i Haradinaju?

– Veoma poštujemo gospođu Merkel i sve velike evropske i svetske političare, ali našu politiku vodimo samostalno i apsolutno niko ni sa Zapada ni sa Istoka neće Srbiji diktirati njenu unutrašnju politiku i njen odnos prema pitanju koje je od suštinskog značaja. Danas u politici Beograda prema KiM nikada nećete videti tragove nekog diktata, nego tragove dijaloga, traženja kompromisa, razgovora sa svima, uvažavanja činjenice da od 1999, nažalost, na terenu nema bezbednosnog i u velikoj meri civilnog prisustva Srbije, te je usled takvog nasleđenog teškog stanja naša politika proizvod naše težnje da u teškim okolnostima institucije Srbije i srpski narod opstanu i imaju što je moguće veći uticaj. Mi u ovom procesu želimo da nam međunarodna zajednica ne bude protivnik, nego partner i da veštom diplomatijom pridobijemo i one koji su najglasniji promoteri kosovske nezavisnosti u našoj borbi za zaštitu položaja našeg naroda na KiM. Naša politika nije politika slušanja i prihvatanja diktata, nego politika iznalaženja srpskog puta i budućnosti na KiM.

Šta je Vlada Srbije odgovorila na otvoreno pismo DSS koja traži da se Beograd odredi prema „institucionalnom nasilju i hapšenju Srba na severu KiM“?

– Vlada Srbije je ne samo veoma oštro osudila činjenicu da je Oliver Ivanović na pravdi Boga šest meseci iza rešetaka bez optužnice, nego je i predsednik vlade u neposrednom razgovoru sa šefom Euleksa gotovo pola sata govorio o Ivanovićevom pitanju, kao i o postupcima protiv drugih ljudi. Nama je jako važno da svi postupci koji budu vođeni budu zasnovani na zakonu, kao i da se poštuju osnovna ljudska i politička prava. Takođe je važno da se poštuje Zakon o amnestiji koji je sastavni deo Briselskog sporazuma, a koji je u prethodnom periodu primenjivan u većini slučajeva na kosovske Albance.

Ko će odgovarati za pogoršanje bezbednosne situacije u severnom delu Mitrovice posle uklanjanja barikade kod mosta na Ibru?

– Priča o „Parku mira“ je mnogo složenija nego što izgleda na prvi pogled. Park je zamenio barikadu od peska i betona koja se nalazila na ulasku na glavni most u Kosovskoj Mitrovci. Sto metara levo i desno od tog glavnog mosta postoje mostovi preko kojih funkcionišu pešački i automobilski saobraćaj potpuno nesmetano. Preko glavnog mosta i dalje potpuno normalno i neometano funkcioniše pešački saobraćaj, jedino nije moguće zaletanje kolima iz južnog u severni deo Kosovske Mitrovice. Beograd neće podržati nijedno rešenje, kad je reč o mostu u severnoj Mitrovici, koje ne zadovoljava interese srpskog naroda na severu i koji neće otvoriti strepnje vezane za bezbednost ljudi koji žive u severnoj Mitrovici.

Kritike

Da li su dogovorima u Briselu, za koji mnogi tvrde da su nadmašili Tadićevo „puzeće priznavanje“ kosovske samoproglašene nezavisnosti, zapravo abolirani zločini počinjene nad Srbima, o kojima govori i izveštaj američkog tužioca Klinta Vilijamsona?

– Oni koji smatraju da je ovo što radimo priznanje nezavisnosti implicitno ili eksplicitno nemaju nijedan ozbiljan argument za tako nešto. Srbija će kao rezultat ovog procesa imati daleko više uticaja u našoj južnoj pokrajini nego što je imala ranije, biće u poziciji da spreči štetočinsko i neprijateljsko delovanje onih koji žele da otimaju srpsku imovinu. Srbi će preko ZSO biti u poziciji da odlučuju o suštinski važnim temama. Onaj ko želi da kritikuje može samo da i dalje zagovara politiku koja nas je gotovo getoizirala i izolovala u političkom smislu, kao da nije bilo dovoljno što smo u fizičkom smislu na KiM bili nagurani u geta.

Politika povratka

Zbog čega Beograd istrajava u rešavanju položaja Srba u samoproglašenoj kosovskoj državi umesto da rešava albansko pitanje u međunarodno priznatim i Ustavom određenim granicama Srbije?

– Možda je to za neke samoproglašena kosovska država, za nas su to privremene institucije samouprave u Prištini i pokrajinski organi. Nemojte od mene kao predstavnika države Srbije očekivati da KiM tretiram drugačije nego AP. Moja politika kao direktora ove kancelarije je politika povratka. Za dva ili tri meseca, sa onoliko novca koliko imam, ja ću prvi put od 1999. ponuditi zaokružen projekat srpskog naselja na severu KiM.

Promena Ustava

U kojoj meri će se najavljena promena Ustava Srbije ticati Kosova i Metohije?

– Nikakva inicijativa za promenu Ustava nije podneta. U javnosti se dosta govori o potrebi da se izmene pojedini delovi Ustava koji se tiču oblasti koje nemaju veze sa KiM. Nikakvih razgovora o pitanju KiM u kontekstu ustavno-pravne materije nije bilo. Izvesno je da će, onog momenta kada bude uspostavljena ZSO, verovatno biti potrebno da se i ustavnom materijom reguliše njen položaj u našem ustavno-pravom sistemu. Da li će to biti putem ustavnog zakona ili izmena Ustava i zakona, to bih prepustio stručnijima od sebe.

Imamo sve tapije

O čijoj imovini na KiM treba da u Briselu razgovaraju Beograd i Priština?

– Apsurdno je to što smo u situaciji da razgovaramo o upotrebi naše sopstvene imovine na teritoriji naše južne pokrajine. To je posledica žalosne činjenice da od 1999. mi ne vršimo neposrednu upravu na KiM, nego su nju UN postepeno prenele na institucije koje su same razvile. Velika sreća u nesreći je što je Srbija sačuvala svu dokumentantaciju vezanu za državnu, društvenu i zadružnu svojinu na KiM. Takođe je sačuvana i dokumentacija Fonda federacije za razvoj nedovoljno razvijenih područja, koji, kurioziteta radi, još funkcioniše i postoji pod tim nazivom, gde postoje podaci o svim ulaganjima koja su Srbija i druge republike vršile na području teritorije KiM. Postoje sve tapije, svi dokumenti o našem vlasništvu. Preko razgovora o imovini želimo da postignemo ekonomsku samoodrživost ZSO.