Beograd pristao da se pita Vlada Kosova?

U visokom diplomatskim krugovima u EU našem listu je potvrđeno da u „trouglu“ Beograd – Priština – Unija postoji dogovor o proceduri poseta srpskih zvaničnika KiM, ali da nije dostupan javnosti. Izvori Danasa objašnjavaju da je reč o nekoj vrsti prećutnog sporazuma, kojim je postignut politički kompromis u vezi ovim, za Beograd i Prištinu osetljivim, pitanjem. Tom procedurom predviđeno je da srpske vlasti informaciju o planiranoj poseti dostave Kancelariji specijalnog predstavnika visokog izaslanika EU za bezbednost i spoljnu politiku u Beogradu koji je prosleđuje Kancelariji specijalnog predstavnika Unije u Prištini, na čijem je čelu Piter Fejt, koji je istovremeno i međunarodni civilni predstavnik na Kosovu. Preko Fejtove kancelarije zahtev Beograda dostavlja se nadležnim kosovskim vlastima.

U diplomatskim krugovima u Prištini smatraju da u sadašnjoj situaciji zvaničnom Beogradu odgovara da se pravi da sporazum o proceduri ne postoji, dok se kosovski zvaničnici u javnosti pozivaju na Fejtovu funkciju međunarodnog civilnog predstavnika, čiji je zadatak sprovođenje plana Martija Ahtisarija. U Kancelariji specijalnog predstavnika EU u Beogradu juče nismo uspeli da dobijemo odgovor kroz kakvu proceduru prolaze zahtevi Beograda za zvanične posete KiM.

– Srpski zvaničnici zahtev za posetu KiM podnose samo Euleksu, preko Kancelarije specijalnog predstavnika visokog izaslanika EU za bezbednost i spoljnu politiku, na čijem je čelu Piter Sorensen – kategoričan je ministar Goran Bogdanović.

U poslednjih godinu dana Beograd je, objašnjava Bogdanović, podneo više od 20 zahteva, od kojih su samo dva odobrena – za Vidovdan 2009. i za poslednju posetu predsednika Borisa Tadića manastiru Visoki Dečani povodom božićnih praznika. Na pitanje zbog čega kosovski zvaničnici tvrde da je saglasnost za Tadićevu posetu dala Vlada Kosova, na osnovu pisma Kancelarije međunarodnog civilnog predstavnika, Bogdanović odgovara da srpska strana nije upoznata s procedurom koju prolaze zahtevi koje podnosi Sorensenovoj kancelariji. On kaže da je o prekjučerašnjoj poseti Štrpcu „usmeno obavestio Euleks i da ona nije bila političke prirode – nije koristio službena, nego privatna vozila, imao je dokumente Unmika i svi ljudi u njegovoj pratnji bili su sa KiM“.

– Ne mogu da me spreče da obilazim građane na KiM. Funkcija ministra je prolazna, a to što sam sada član Vlade Srbije ne znači da ne mogu da iz Leška odem u Gračanicu i druga mesta na KiM. Nisam držao nikakve političke govore, niti sam pozivao na mržnju. Sve moje izjave u su pravcu srpsko-albanskog pomirenja. Čak i među kosovskim Albancima važim za tolerantnog političara. Ovakvim postupcima Priština će izazvati isključivost i ekstremizam druge strane. Zahvalan sam Srbima u Štrpcu što prekjuče nije bilo većih problema – napominje Bogdanović.

Iako su problemi oko poseta predstavnika zvaničnog Beograda postali redovna pojava na KIM, premijer Srbije Mirko Cvetković je zbog poslednjeg incidenta, po prvi put, bar da je to saopšteno javnosti, hitno preduzeo konkretne korake – pozvao je ambasadore SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Italije i izrazio protest. Goran Bogdanović objašnjava da je takav potez bio neophodan zato što „problem posete zvaničnika Srbije KiM treba rešiti, jer Priština ne može da na ovakav način primorava bilo koga da prizna kosovsku nezavisnost“.

Euleks protiv srpskih institucija

Šef Euleksa Iv de Kermabon saopštio je da ta misija EU ne priznaje niti podržava takozvane paralelne strukture na Kosovu i dodao da se na „političku odluku Beograda“ da imenuje sudije srpskih sudova u pokrajini mora „hitno“ odgovoriti. Kermabon je naveo da ne postoji nijedno mesto u Evropi gde postoje dva sudska sistema, koja rade istovremeno i pokrivaju istu oblast, i da bi tako nešto značilo nepostojanje pravde. On je dodao da će učiniti da takozvane paralelne institucije „postanu nevažne“.