Beograd saopštio da mu je prioritet EU

– Postoji konsenzus sa Srbijom da je potrebno da se pokrenu novi pregovori, a problem je to što Vašington i Priština odbacuju mogućnost da se pregovora o statusu. Pre sastanka SB korigovan je stav Srbije, pa je izjavama predsednika Tadića i ministra Jeremića otvorena mogućnost da pregovori počnu bez otvaranja statusnog pitanja. Generalno je prihvaćen i stav da pregovori moraju da reše praktična pitanja, čime će se stvoriti i uslovi za buduće ustupke Srbije, koji vode u pravcu njenog prihvatanja realnosti da je KiM nezavisno, ističe Kesić.

Šta je dovelo do „omekšavanja“ stava Beograda?

– Predsednik Tadić je izjavio da sve što je Srbija do sada radila bilo je u konsultaciji sa EU i SAD. Sad čujemo da Srbija nije bila spremna da uđe u bilo kakav ozbiljan sukob sa velikim silama. Beograd je time dao do znanja da je, kad su u pitanju dva prioriteta – KiM i ulazak u EU, na prvom mestu ulazak u Uniju, pa tek onda odbrana teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Kako komentarišete upozorenja da bi srpski predlog rezolucije mogao da bude osnova i za razgovore o „dobrosusedskim odnosima“ sa Prištinom?

– Postoji mogućnost za to, pogotovo kad se uzme u obzir da su Tadić i SNS više puta ponovili da KiM nije do te mere bitno za državni interes da bi se prihvatio sukob sa Vašingtonom i delom EU. Iz toga se vidi da postoji neka saglasnost među političkom elitom u Srbiji. Taj konsenzus otvara mogućnost da u pregovorima dođe do toga da Beograd prihvati realnost da je KiM nezavisno i bez formalnog priznavanja kosovske nezavisnosti.

U čemu je onda problem pojedinih članica EU sa tekstom srpskog predloga rezolucije?

– To jeste malo čudno, jer u rezoluciji nema ničeg što je previše sporno. Pogotovo ako se ima u vidu da će ona, preko amandmana, moći da se „omekša“ – da se izbace bilo kakve dileme da li su u pitanju pregovori o statusu ili ne. Jedino što za Vašington, deo EU i Prištinu može da bude provokativno jeste to što se rezolucija poziva na teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.

Koliko su realne procene da će status kvo na KiM trajati narednih nekoliko decenija i kako bi takav „scenario“ uticao na evropske integracije Srbije?

– Status kvo će potrajati, ali ne nekoliko decenija. Otvara se mogućnost da se kosovski problem politički reši brže u skladu s očekivanjima pre svih SAD i većeg dela EU. Sve je jasnije i da je strateški cilj Srbije da navede međunarodnu zajednicu, pogotovo Ameriku i Prištinu da prihvate predlog o podeli KiM. Imajući u vidu kako je Beograd do sada vodio politiku prema KiM, plašim se da to neće postići i da će na kraju Srbija morati da se suoči sa grubim izborom – nastavak evropske integracije ili zalaganje za podelu KiM. Na dužinu trajanja statusa kvo uticaće nekoliko faktora. Važno je kako će reagovati Srbi koji žive na tom delu KiM, a oni su izgubili poverenju u Beograd. Takođe se mora imati u vidu i nestrpljenje Prištine da asimilira sever. Za albansku političku elitu sever KiM predstavlja mnogo značajniju pretnju kosovskoj nezavisnosti nego politika Beograda. Njima je prioritet da što pre povuku međunarodnu zajednicu u akciju u kojoj će ili forsirati da lokalni Srbi prihvate nadležnost kosovskih institucija ili će izazvati oštriji sukob kako bi Srbi morali da napuste taj deo KiM.

Nastavak politike uslovljavanja

Koliko je za aktuelnu američku administraciju važno kosovsko pitanje?

– Balkan nema veliki značaj za američku spoljnu politiku, niti se vezuje za neke američke vitalne interese. S druge strane, glavni temelj odnosa između SAD i Srbije ostaje i dalje politika uslovljavanja. Američka administracija vidi da je ta politika uspešna i zato ne vidim da može doći do većih promena. Čak mislim da će se Srbiji postaviti novi uslovi, koji bi bili ozbilja prepreka ne samo za moguća rešenja kosovskog statusa, pogotovo podele, nego i kada je reč o stavu Beograda prema situaciji u BiH.