Da li se i kako Beograd promenio, kako kaže Vučić?

To kažu sagovornici Danasa odgovarajući na pitanje da li se i u kom pogledu Beograd promenio, odnosno da li je i dalje najveći bazen opozicionih birača.

Podsetimo, Vučić je u petak na pitanje da prokomentariše istraživanja NDI prema kojem će opozicija izgubiti izbore, i da se zato sprema na bojkot, između ostalog, rekao da ima to istraživanje spred sebe.

“Imam više istraživanja, i po svakom su pali. Oni imaju svoje limite u Beogradu. Misle da je dovoljno da vode antisrpsku politiku, pa će dobiti Beograd. Beograd se promenio, čak im je lakše da dobiju izbore negde drugde. Neće ljudi njihovu politiku u Beogradu, i vrlo su limitirani. I pošto znaju to, opet hoće da ucenjuju. Nećete na silu ništa dobiti“, poručio je Vučić.

Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, za Danas kaže da Vučićeva izjava da se Beograd promenio implicira da je došlo do neke promene u strukturi stanovništva koja pogoduje SNS-u.

“Ne mislim da je to tačno, što se vidi iz činjenice da SNS i SPS zajedno osvajaju sve manji procenat glasova iz izbora u izbore. Dok su 2018. imali 51 odsto glasova, 2023. su osvojili 43 procenata”, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, sa druge strane, kada je reč o građanko-liberalnoj opoziciji za koju Vučić kaže da ima svoje limite, ona ih je uvek imala, ne samo u Beogradu nego i u celoj Srbiji.

“Ovih 35 odsto koji su osvojili u decembru su uporedivi, na primer, sa rezultatima Demokratske stranke iz 2008. i 2012. Uvek je, zarad vlasti u Beogradu, morala da se pravi šira koalicija. Prema tome, ne dešava se ništa u Beogradu što trajno menja izborne rezultate. Mediji bliski vlasti su objavili da je SNS porastao u istraživanjima, ali u tim tekstovima se vidi da je to prvenstveno zato što su ta istraživanja merila zajedničku lista sa SPS-om, na kojoj očekivano dolazi do sabiranja podrške”, navodi Ivaković.

Kako zaključuje, Beograd je i dalje mesto u Srbiji gde je vlast u proseku najslabija, zajedno sa Novim Sadom, gde su rezultati praktično preslikani u smislu procenata sa decembarskih izbora.

“Nakon toga dolaze Niš, Valjevo, Čačak i neki drugi gradovi. Da li je moguće da je u nekim od tih gradova došlo do dodatnog pada SNS-a od decembra zbog lokalnih specifičnosti? Moguće je, nemamo uvid u ta istraživanja. Ali ne bih rekao da su generalno bolji teren za opoziciju od Beograda i Novog Sada”, kaže Ivković.

Ivana Petronijević Terzić, novinarka Demostata, za Danas kaže da se Vučićeva izjava može se tumačiti i kao motivaciona poruka za homogenizaciju biračkog tela, ali i poruka funkcionerima stranke.

“Prema internim istraživanjima Demostata, opozicija i dalje ima šanse da pobedi u Beogradu, ukoliko bude ostala ujedinjena, ako bude uspela da iskontroliše izbore, ali i ubedi birače koji su na prethodnim izborima glasali za Nestorovićev pokret, a koji su opoziciono orijentisani i ponovo mogu biti tas na vagi, da taj pokret nije opozicija već deo Vučićevog inženjeringa”, ukazuje ona.

Kako dodaje, kao što opozicija ima šanse u Beogradu, ima šanse i u Novom Sadu i u Nišu, tako da se Vučićeva izjava može tumačiti i kao poruka rukovodstvu stranke i funkcionerima u tim gradovima, kao i biračima, da SNS može da izgubi izbore, te da treba da ostanu motivisani, da se uozbilje, grupišu, homogenizuju.

A sociolog Jovo Bakić skreće pažnju na to da treba razlikovati dve stvari.

“Jedno je opoziciona usmerenost. I ako to gledamo, načelnu opozicionu usmerenost ljudi u Beogradu, Beograd se nije promenio i trend je da će vremnom to još rasti. Problem je, međutim, u tome šta određeni građani pod opozicijom posmatraju. Lično poznajem ljude koji su opoziciono nastrojeni i ubeđeni su da je ‘vanzemaljac’ veliki opozicionar. To je to. Pitanje je koliko ‘vanzemaljac’ može dobiti glasova. Ako dobije dovoljno glasava, eto koalicije Vučić-Dačić plus Nestorović. Da li će Nestorović biti formalni deo te vlasti ili će pružati manjinsku podršku, a dobiti određena mesta u javnim preduzećima, to je stvar njihovih dogovora”, objašnjava Bakić.

Prema njegovim rečima, druga stvar je što i kod ove druge opozicije uopšte nije siguran da li i koliko ima ljudi koji su spremi na prodaju.

“To što već takava vrsta koalcije nije napravljena posle prethovnih izbora, to je zbog pritiska EU. Nepomenik je proračunao da mu ne bi bilo dobro da ide u glatko odbijanje svih prigovra o krađi glasova, nego da se tu malo zamajava, a da istovremeno deluje da on bar deo prigovora usvaja ako ne. To je jedna predstava i za međunarodnu javnost i za ono što zovemo domaćom javnošću, koja je razbijena odavno. Tu se lovi u mutnom, kupuje se vreme, a zapravo u ovim politikantskim igrama on je zapravo sasvim izvesno imao većinu i posle ovih pokradenih izbora”, navodi Bakić.

Na pitanje da li se posle 12 godina vladavine SNS, granica između vlasti i opozicije zamutila, i da je zato ranije bilo lakše reći da je glavni grad potencijalno veliki bazen opozicionih glasova, odgovara da jeste, ali podseća i na devedesete.

“I tada je isto sve bilo zamućeno. To je karakteristika autoritarnih režima. Oni zapravo stvaraju sebi sopstenu opoziciju i trude se da istinsku opoziciju marginalizuju koliko god je moguće, a da privuku one koje su sami stvorili kao režimsku opozicju. To je radio i Slobodan Milošević i radi Aleksandar Vučić. Metodologija je manje više ista”, zaključuje Bakić.