Beograd je spreman da napravi tehničke kontakte na tehničkom nivou s predstavnicima institucija u Prištini, i to nije tajna, niti je reč o najavama tajnih pregovora. Nama ne treba da kažu ni Brisel ni Vašington da treba da se razgovara.
Jasno je da na KiM imamo problem sa strujom, telefonijom, s povratnicima, i to su neka pitanja koja se ne smeju politizovati, jer u suštini to jesu isključivo tehnička pitanja. Problem statusa Kosova za nas ostaje otvoren, to uopšte nije rešeno, kako tvrde Albanci. Insistiraćemo na otvaranju te teme još jednom, kako bismo dogovorili rešenje – ocenjuje u razgovoru za Danas Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.
Kako komentarišete navode da bilo kakvi direktni pregovori s predstavnicima vlasti na Kosovu, koji se ne odnose na status, znače priznanje samoproklamovane države?
– To, jednostavno, nije tačno i predstavlja pokušaj politizacije celog slučaja. Kao što sam već rekao, tehnički pregovori, uz prisustvo predstavnika Unmika, ne samo da su prihvatljivi za Beograd, nego smatramo i da su neophodni zbog građana Srbije koji žive na Kosovu. Dakle, pristajemo samo na trilateralne pregovore – međunarodna zajednica, odnosno Unmik, Priština i Beograd. Albanci neće moći da ostvare komunikaciju ni sa Srbima na Kosovu, a kamoli sa zvaničnicima iz Beograda, bez predstavnika Misije UN. Unmik je devojka za sve.
Zbog čega je Srbija pristala da učestvuje na regionalnoj konferenciji koja bi trebalo da bude održana u Sarajevu, a odbila je učešće na Brdu kod Kranja?
– Najpre, ovo je sastanak na nižem nivou od onoga koji se dogodio u Sloveniji, prošlog meseca. Susrešće se ministri spoljnih poslova zemalja u regionu. Drugo, pronađen je za Beograd prihvatljiv model učešća zvaničnika iz Prištine, koji podrazumeva personalno učešće, bez navođenja funkcija. Takođe, dogovoreno je da nema fotografisanja pre i posle sastanka, kao ni i izdavanja zajedničkog saopštenja za javnost, nakon sastanka. Ovaj „gimnih“ model je bio jedino rešenje pod kojim smo pristali da sedimo na zajedničkom sastanku s predstavnicima vlasti u Prištini.
Kako komentarišete spekulacije o inicijativi SAD da se ukine Rezolucija 1244?
– Nije tajna da zemljama koje su priznale nezavisnost KiM ta rezolucija mnogo smeta, jer ona negira njihove tvrdnje da je priznanje nezavisnosti suvereni akt svake države. Mnoge zemlje koje nisu priznale kosovsku nezavisnost su pružile otpor tom tumačenju i iznele čvrstu poziciju nepriznavanja KiM. Kako se približava datum za iznošenje mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti kosovske nezavisnost, raste i nervoza među zemljama koje lobiraju za tu „nezavisnu državu“. One, međutim, neće moći tako lako da ignorišu mišljenje MSP, jer bi se onda postavilo pitanje čemu uopšte služi međunarodno pravo. Otuda i ovi pritisci za ukidanje Rezolucije 1244. To smatram apsolutno nerealnom i potpuno sumanutom idejom.
Da li će se Srbija i na koji način protiviti nameri uvođenja pasoša za njene državljane prilikom prelaska administrativne linije s Kosovom?
– Ako bi to bilo urađeno, čitav region bi bio u problemu.
Istovremeno, zvaničnici iz Prištine upućuju Beograd da svoje negodovanje usmeri na međunarodnu zajednicu, koja je idejni tvorac te namere.
– Međunarodna zajednica nije kompaktna i homogena. Postoji i Unmik, ali i članice EU koje nisu priznale Kosovo. Pitanje prelaska administrativne linije spada u okvir policijske saradnje, koja je regulisana tehničkim protokolom MUP Srbije i Euleksa. Smatram da će to pitanje rešeno upravo na toj relaciji, a ne nekakvim međudržavnim sporazumima, kako tvrde kosovski Albanci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
