Beograd suviše pozitivno ocenio Izveštaj EK

U mnogim domenima Evropska komisija potvrđuje skroman napredak, ali zanimljivo je uporediti ovaj iscrpni dokument sa ekstremno pozitivnim stavovima srpske vlade o Izveštaju koja su konstantno prisutna, ocenjuje za Danas Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu i član Upravnog odbora asocijacije za Jugoistočnu Evropu iz Minhena.

Prema njegovim rečima, očigledno je da Komisija želi da ohrabri Srbiju za dalju akciju i istovremeno opravda odluku da se započnu pregovori o pridruživanju Uniji.

– Nažalost, samo će retki građani iskoristiti priliku da pročitaju ceo Izveštaj, naročito one delove koji su važni za običnog čoveka. Kritike EK moraju biti ozbiljno shvaćene. Na samom početku EU navodi da je Ustav Srbije uglavnom u skladu sa evropskim standardima, ali da ostaju značajni izazovi u vezi sa nezavisnošću, pristrasnošću, odgovornošću, efikasnošću i pristupu pravosuđu, uključujući prvenstveno reviziju Ustava! EU, takođe, potvrđuje ono što običan građanin doživljava gotovo svakodnevno, odnosno da korupcija ostaje dominantna u mnogim oblastima, a pravosnažne presude, naročito u slučaju korupcije visokog ranga, retko se izriču, pa i dalje postoji rizik uplitanja politike u tom domenu – ukazuje naš sagovornik.

Altman ističe da je interesantno što je srpska vlada zatražila od EK da pregovori o članstvu ne započnu poglavljem 23, koje se odnose na pravosuđe i osnovna prava, „jer očigledno strahuje da bi to moglo da bude problematično i da bi umnogome usporilo čitav proces pristupanja“.

– Poglavlje 23 u ovogodišnjem Izveštaju bez premca zauzima najviše prostora. Istovremeno, ne iznenađuje što se srpska vlada snažno suprotstavlja oceni EK da je pogoršano stanje u domenu slobode izražavanja, kao i da se auto-cenzura kombinuje sa neopravdanim uticajem na uređivačku politiku medija. Naravno, prva asocijacija se odnosi na slučaj B92 i ukidanje emisije „Utisak nedelje“. Ipak, mora se reći da tako raznolike kritike mogu da se dožive i kao svojevrsna podrška aktuelnoj Vladi Srbije da sprovede dodatne nužne reforme, te da se u većini poglavlja Izveštaja u stvari konstatuje napredak – navodi nemački stručnjak za Zapadni Balkan.

Komentarišući „osnovne uslove“ za pridruživanje Srbije Uniji, odnosno normalizaciju odnosa s Kosovom i „specijalnu poziciju“ Srbije između Rusije i EU, Altman kaže da se u Izveštaju u tom kontekstu samo pominje angažovanje i Beograda i Prištine, ali da je primetna kritika koja se odnosi na „usporavanje procesa“ od marta. „Kada je reč o odnosu Srbije prema Rusiji, izbegnuta je otvorena kritika na račun sve izraženijih ponuda Beograda upućenih Moskvi u vezi sa saradnjom, iako bi to moglo da postane političko bojno polje u budućnosti“, zaključuje sagovornik Danasa.

Slabosti ekonomije

Franc-Lotar Altman naglašava da je preporučljivo pročitati delove Izveštaja koji se odnose na ekonomiju jer je EK „izrazito ukazala“ na određene slabosti. „Zaključeno je da je prisustvo države u ekonomiji i dalje značajno, da je privatni sektor slab i nezaštićen, budući da se vladavina prava sistematično ne prati, kao i da pravna nesigurnost karakteriše domen ekonomije“, precizira on.