Beograd sve bliže Pekingu, uprkos namrgođenim pogledima Brisela i Vašingtona

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru sa zamenikom ministra međunarodnog odeljenja Centralnog komiteta Komunističke partije Kine Ćijenom Hongšanom ocenio je da odnosi Beograda i Pekinga ulaze u novu fazu razvoja, posebno kroz planove za svestranu ekonomsku saradnju, unapređenje trgovinske razmene i priliv novih kineskih investicija.

Dačić koji se sa predstavnicima KP Kine susreo dan ranije naveo je da će Srbija nastaviti čelično prijateljstvo sa Kinom, da se razmatraju novi modaliteti saradnje, ali i razmena delegacija, dok je zamenik predsednika Komunističke partije Kine za spoljne poslove Kuian Hongšan precizirao da su razmenjena mišljenja i gledišta o koncepciji upravljanja državom i njenom razvoju.

„Izgleda da je vlasti u Srbiji neophodan neki veliki brat kojem će potpuno nekritički da se ulizuje i kojem će svojevoljno predavati svoj drvni integritet. Pošto je ruski veliki brat izgubio svaki ugled u svetu divljanjem po Ukrajini, sada se preko Dačića i Vučića ova vlast ulaguje komunističkoj Kini i pritom upotrebljava klasičnu komunističku terminologiju poput “čelično prijateljstvo”, kaže Zoran Vuletić, lider Građanskog demokratskog foruma.

Prema njegovim rečima za ovu vlast, a uostalom i tradicionalno za svaku vlast u Srbiji, izdajnik je bio svako onaj ko nije podilazio Rusiji, ali evo prilike da tu titulu ponesu i svi oni koji ne podilaze Kinezima. Zato, kako kaže, u srpskim medijima ne izveštavaju o velikim protestima u Kini i to baš u trenutku dok joj izjavljujemo večnu ljubav.

„Od svih onih koji iskazuju naklonost nekoj državi ili sistemu van Srbije, ostaće izdajnici samo proevropski i prozapadni elementi, mada oni nisu nikad sa toliko snishodljive strasti podilazili tim demokratskim društvima, i nikad nisu u šatorima i čergama ispred Skupštine držali mesecima slike ministara inostranih poslova neke strane zemlje ili slike voljenih stranih diktatora“, smatra Vuletić i pita ko je sada izdajnik i kvisling.

Politikolog Mladen Mrdalj ocenjuje da su danas širom sveta moderni i prihvatljivi susreti sa predstavnicima Kine.

„Zbog rusko-ukrajinskog rata lakše je sastajati se sa Kinezima. Pre dve nedelje su se sastali Bajden i SI, gde je osnovna poruka bila neophodnost saradnje uprkos neslaganjima. Na tom talasu je lakše i svima drugima da se sastaju sa Kinezima“, smatra Mrdalj.

O utrkivanju Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije u ostvarivanju što boljih odnosa sa kineskom Komunističkom partijom, Mrdalj kaže da SNS nema razloga da SPS-u prepušta monopol na odnos sa Kinom, jer ta saradnja sa Kinom, pre svega, pozitivno deluje na glasače vladajućih partija.

„Kada ukrstimo ove međunarodne i domaće okolnosti, logično je što i SPS i SNS jačaju kontakte sa Kinom“, kaže Mrdelj i dodaje da je sa ovih sastanaka, ipak, najzanimljiviji izostanak predsednika koordinacionog centra za saradnju sa Kinom i Rusijom, Tomislava Nikolića.
Sagovornici Danasa, ipak podsećaju, da saradnja Srbije i Kine traje već godinama i to na ekonomskom, ali i političkom planu i da poseta KP Kine nije nikavo iznenađenje.

„Ta saradnja već godinama postoji na ekonomskom i političkom planu, i možda je čak i dublja od one sa Rusijom, samo što ova druga privlači veću pažnju i domaće i strane javnosti. Imam utisak da će ta saradnja Beograda i Pekinga ići još dalje, uprkos sve namrgođenijim pogledima iz Brisela i Vašingtona. Tim pre što je fokus pritisaka sa Zapada u ovom trenutku ipak više na odnosima sa Rusijom i na takozvanom „obuzdavanju“ njenog uticaja u regionu – iako se meni lično čini da je kineski uticaj, potencijalno, zapravo dublji i temeljniji od ruskog“, zaključuje Đorđe Vukadinović, glavni urednik Nove srpske političke misli.