Lider Albanaca na jugu Srbije, narodni poslanik Riza Haljimi, ocenio je juče povodom sedme godišnjice potpisivanja Končuljskog sporazuma da srpske vlasti poslednjih godina blokiraju brži ekonomski i ukupan razvoj Bujanovca, Preševa i Medveđe, ali i celog juga Srbije.
„Zvanični Beograd je zaustavio pozitivne procese na jugu Srbije.

Lider Albanaca na jugu Srbije, narodni poslanik Riza Haljimi, ocenio je juče povodom sedme godišnjice potpisivanja Končuljskog sporazuma da srpske vlasti poslednjih godina blokiraju brži ekonomski i ukupan razvoj Bujanovca, Preševa i Medveđe, ali i celog juga Srbije.
„Zvanični Beograd je zaustavio pozitivne procese na jugu Srbije. Usporen je proces integracije Albanaca u institucije sistema, stalo se s rešavanjem mnogih kolektivnih i drugih prava Albanaca, a posebno je opasno dalje ekonomsko zaostajanje bez kojeg ovde nema stabilizacije stanja“, rekao je Haljimi.

ČOVIĆ: Zadovoljan sam mirnim rešenjem krize

Takozvani Čovićev plan za mirno rešenje krize bio je deo napora da se Kopnena zona demilitarizuje, a ekstremni Albanci, s jedne, a vojska i policija, s druge strane, nateraju da odlože oružje. „Naravno da sam srećan i zadovoljan onim što sam sa saradnicima uradio za mirno rešenje krize i uspostavljanje multietničkog dijaloga na jugu Srbije“, kazao je tadašnji potpredsednik srpske vlade Nebojša Čović, ističući da je za uspeh cele operacije zahvalan svim saradnicima, građanima, vojsci i policiji.

Stojanča Arsić, koji je u vreme potpisivanja Končuljskog sporazuma kada su prekinuti ratni sukobi na jugu Srbije 2001. godine bio predsednik opštine Bujanovac, ocenio je da je „ceo region posle sukoba učinio veliki, ali ne i dovoljan korak da jug Srbije brže ide u održiv ekonomski razvoj“.
– Osim što smo došli do međunacionalnog pomirenja, mi smo promenili način života, poboljšali standard građana, izgradili niz infrastrukturnih objekata, ali je to i dalje nedovoljno za tako potreban jači ekonomski razvoj – dodao je Arsić.
Predsednik Odbora za ljudska prava iz Bujanovca Šaim Kamberi ocenio je da je sukob bio „posledica dugogodišnje institucionalne diskriminacije koju je država Srbija sprovodila prema Albancima“. „Sve je to kulminiralo krajem 2000, kada su ogromne snage vojske i policije s Kosova, locirane u Bujanovcu, Preševu i Medveđi“, rekao je Kamberi i dodao da je „njihov zadatak bio represija nad albanskim civilima“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari