Ko bi pobedio na ponovljenim beogradskim izborima?

Dan kasnije, više od 20 visokih evropskih političara, među kojima su i šefovi spoljnopolitičkih odbora nekoliko nacionalnih parlamenata, pozvalo je predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i druge čelnike EU da pokrenu istragu o optužbama za prevaru na decembarskim izborima u Srbiji.

„Pozivamo EU da sprovede nezavisnu istragu o svim prijavljenim izbornih nepravilnosti i tvrdnjama o prevari“, naveli su evropski zvaničnici u pismu.

Istovremeno, evropski komitet nemačkog Bundestaga održao je raspravu o parlamentarnim i lokalnim izborima u Srbiji, na koju su bili pozvani i posmatrači izbora, a zaključak koji je usledio konstatovao je da događaji u Srbiji idu u pogrešnom pravcu, a da izbore u Beogradu treba ponoviti.

Imajući u vidu da je i pored brojnih dokaza o izbornim malverzacijama i krađi, apsolutno neravnopravnim uslovima unutar kojih se Vučić takmičio za osvajanje glasova sa opozicijom, njegovo biračko telo u Srbiji i dalje značajno, nakon vesti iz Evropske unije, postavlja se pitanje njihovog uticaja na biračko telo. Kao i kako bi ko prošao na ponovljenim izborima u Beogradu.

Poruke iz Evropskog parlamenta nemaju veliki značaj na biračko telo SNS

– Poruke iz EP nemaju veliki značaj na biračko telo SNS, u smislu njihove demotivacije ili kolebanja iz nekoliko razloga. Najvažniji razlog je taj što oni razumeju i tako im se komunicira od strane stranačkog vrha da se radi o političarima koji redovno kritikuju srpsku vlast i ponajviše na temi Kosova i uvođenja sankcija Rusiji – kaže za Danas Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID.

Većina ovih političara, dodaje, podržava Kosovo i to homogenizuje birače SNS, ali ne samo njih.

– Drugo, birači SNS razumeju da su ovo važne kritike, ali i da nisu najvažnije jer se ipak radi o parlamentarcima a ne vladama ili šefovima država, koji oblikuju politike i čiji je uticaj daleko značajniji. Treće, birači SNS su birači ili desnog centra ili desnice i oni ne primaju sa oduševljenjem poruke koje mogu da se razumeju kao mešanje u unutrašnja pitanja – smatra sagovornik Danasa.

Kako dodaje, ponovljeni izbori u Beogradu ne bi doveli do razrešenja političke tenzije jer se okruženje ne bi promenilo, nepoverenje između aktera bi ostalo isto, niti bi se dobilo dramatično različiti rezultati koji bi omogućili čistu većinu (u pogledu raspodele mandata) bilo kojoj strani.

Dobar izborni rezultat na ponovljenim beogradskim izborima opoziciji nije zagarantovan

– Prognoza rezultata zavisi od momenta u kome bi se raspisali: ako protesti ne bi bili masovni a pritisak spolja na SNS ostane slab, što je sada slučaj, to je ambijent koji ide na ruku SNS i obratno, ako bi pritisak iznutra bio veliki kroz masovne proteste a uticaj Zapada na Vučića vidljiv, to bi povećalo šanse opoziciji. Opozicija svakako treba da bude vrlo oprezna u pogledu očekivanja od potencijalno ponovljenih izbora jer situacija nije jednoznačna, niti je dobar izborni rezultat zagarantovan – zaključuje Klačar.

Prema rečima Miljana Mladenovića, istraživača “Novog trećeg puta”, rezultati istraživanja pokazuju da su glasači partija vlasti nešto ispod proseka generalne populacije po pitanju odobravanja ulaska Srbije u EU.

– Na pitanje da li bi na referendumu glasali za ulazak u EU, generalna populacija je potpuno podeljena (beleži se blagi rast poslednjih nekoliko meseci, trenutno je stanje 46 odsto za, 47 odsto protiv). Takođe, od početka rata u Ukrajini primetna je ekstremizacija javnog mnjenja, pa je većina građana nekada bila uzdržana i blago naginjala jednoj strani, a sada primećujemo rast onih koji imaju jasan stav po ovom pitanju. Kod birača vlasti situacija je malo drugačija, pa je pol onih koji bi sigurno glasali za EU dosta manji nego u ukupnoj populaciji. Ipak, oni koji su pragmatični rastu u odnosu na ukupnu populaciju – kaže naš sagovornik.

Dodatno, napominje, kada pitamo ispitanike da ocene važne spoljnopolitičke aktere poput EU ili lidera nekih država, glasači vlasti su uglavnom blago oštriji prema zapadnim državama i savezima, sa izuzetkom Mađarske, Viktora Orbana i Emanuela Makrona.

– Ipak, smatram da poruke EP trenutno ne utiču značajno na opredeljenje biračkog tela vlasti, iako bi potencijalne ekonomske posledice mogle da dovedu do njihovog nezadovoljstva – ističe Miljan Mladenović.

Kako dodaje, birači Srbije protiv nasilja velikim delom su za ulazak Srbije u Evropsku uniju i pojedine poruke koje poslednjih dana stižu od predstavnika EP sigurno će ih dodatno učvrstiti na pozicijama podrške EU.

– Ipak, lično mišljenje mi je da trenutno poruke sa zapada više utiču na promenu mišljenja građana o EU nego na promenu mišljenja o domaćoj politici. Ne vidim da će kod značajnog broja birača izveštaji o izborima uticati na izborno opredeljenje. Štaviše, čini mi se da se može promeniti struktura podrške EU unutar biračkog tela – smatra on.

Ukoliko ipak dođe do nedvosmislenih poruka od najvažnijih političkih aktera ili ako vidimo jasne akcije, zaključuje, verujem da to može uticati na promenu izbornih preferencija u značajnijem broju.