Beogradski izbori rešiće se pre misterije 9.000 nestalih listića

Socijaldemokratska stranka, koja tvrdi da je i najviše oštećena na ovim izborima u Beogradu usled brojnih nepravilnosti, ukazala je da postoji veliki raskorak u broju izašlih birača i broju listića koji su izbrojani u kutijama.

SDS je ostala ispod cenzusa, prema preliminiranim rezultatima, jer joj nedostaje svega oko 1000 glasova za mandate u beogradskom parlamentu, a sa druge strane oko devet puta više glasova je misteriozno nestalo.

Kako su naveli iz ove stranke, na ovim izborima bilo je ukupno oko 30.000 nevažećih glasačkih listića i listića koji nisu ubačeni u glasačku kutiju. Od toga, samo neubačenih glasačkih listića je 9.693, a na prošlim izborima taj broj iznosio je 347, prema navodima SDS.

To bi značilo da je više od devet hiljada glasačkih listića izneto sa glasačkih mesta.

Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora CRTA, kaže za Danas da je ova brojka vrlo čudna i da treba sačekati konačne rezultate glasanja i objavu svih podataka kako bi se isključila mogućnost greške u obradi i unošenju podataka iz zapisnika.

– Treba zvati GIK da se proveri taj broj. To su i dalje nezvanični podaci, možda se potkrala greška u statistici što se već ranije dešavalo. Moramo da sačekamo da se završi ceo izborni proces pa da se bacimo u analizu tih podataka – naglasio je on.

Bojan Klačar, programski direktor CeSID-a, o ovom neobičnom podatku govorio je ranije za portal Nova.rs ističući da ne vidi nijedno racionalno objašnjenje sem da su ljudi listiće poneli sa sobom, ubacili u kantu za smeće ili iscepali.

“Tu mogućnost ne isključuje zakon, ni pravila o radu biračkog odbora. Ljudi mogu da ne ubace listić iz različitih razloga. Prvi razlog može biti neka vrsta tihog bojkota tih izbora, želja da se iskaže neka vrsta revolta ili političkog nezadovoljtsva političkom ponudom. Drugi razlog je da oni na taj način želi da pošalju poruku nezadovoljstva u najširem smislu te reči radom birčakog odbora.

Konačni rezultati beogradskih izbora još uvek se čekaju ali to verovatno neće dugo trajati s ozbirom da u vezi sa ponovljenim glasanjem na šest biračkih mesta koje je održano u dva različita dana, opozicija nije podnela prigovore.

Prema podacima koje je objavila CRTA, nisu izjavljeni prigovori na ponovljeno glasanjena četiri biračka mesta 16.aprila, a nije bilo prigovora ni na glasanje ponovljeno na dva biračka mesta u četvrtak, 21. aprila.

Nakon izbornog dana 3. aprila, opozicione liste podnele su GIK-u podnele 381 prigovor na nepravilnosti. GIK je prihvatio dva prigovora, dok je ostale odbio ili odbacio, pa su opozicione stranke podnele žalbe Upravnom sudu na doneta rešenja. Upravni sud je odlučivao o 264, od kojih je 15 usvojeno čime su okončani procesi pred Upravom sudom.