Berlin ubeđivao Haradinaja da ukine takse

Predstavnici diplomatskih krugova za Danas su u toku jučerašnjeg dana naveli da se očekuje da se razgovorima sa Hekerom i Lutenbergom „dođe do nekog rešenja“, što bi podrazumevalo da oni izvrše pritisak na kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da ukine takse na robu iz Srbije i BiH.

Prema tvrdnjama diplomata, „jedino Nemci, od svih Evropljana“ imaju moć da nagovore Haradinaja da ukine takse i da se potom nastave pregovori Beograda i Prištine o konačnom rešenju za Kosovo. Heker i Lutenberg se, kažu sagovornici Danasa, smatraju „najmoćnijim političarima u Nemačkoj, posle Angele Merkel“.

Izaslanici zvaničnog Berlina došli su u Beograd i Prištinu samo nekoliko dana nakon posete američkog podsekretara za političke poslove Dejvida Hejlija, koji je zatražio od Prištine da suspenduje takse i istakao da će Kosovo „platiti cenu“ ako bude odgovorna za neuspeh dijaloga.

Kako je preneo Radio KiM na svom portalu, prištinski list Koha ditore tvrdi da inicijativa o promeni granica, kao deo budućeg sporazuma između Beograda i Prištine, „zasigurno nije mrtva“. Izgleda da, navodi Koha, inicijalni sledbenici te ideje, srpski i kosovski predsednik, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, kao i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i njeni saradnici uključeni u dijalog, nisu očekivali tako čvrst otpor, kako u Beogradu tako i u Prištini, kao i u EU.

„Oni koji su podržavali ideju promene kosovskih granica, nakon što su se suočili sa ogromnim otporom čak i u EU, sada su suzili opcije i nastoje da tu ideju prodaju kao korekciju granica“, piše Koha, preneo je Radio KiM. Ideja, prema njima, navodi dalje Koha, „bila bi sui generis za kosovski slučaj i ne bi mogla da se primeni na druge delove regiona, čime se ne bi umanjila prava kosovskih Srba“.

Podsetimo, pojedine diplomate sa Zapada su pre nekoliko dana za naš list nezvanično rekle da se Vašington zalaže za korekciju granica Kosova, za razliku od Berlina. „Vašington jeste za korekciju granica, a to znači da Srbiji pripadnu, pre svega oni delovi – Leposavić i Lešak, koji su tek 1959. priključeni tadašnjoj Autonomnoj Pokrajini KiM. Stejt department će se angažovati da se sporazum zaključi tako da bude uspostavljen model saradnje po principu dve Nemačke. Istočna Nemačka je bila članica UN, ambasador Zapadne Nemačke je službovao u Istočnom Berlinu, ali Zapadna Nemačka nije nikada u potpunosti priznala Istočnu Nemačku“, kazali su izvori Danasa.