Berlinski proces u Poznanju: Mnogo novca, malo uspeha, Srbija i Kosovo kočničari

Nije bilo mnogo očekivanja od Konferencije Zapadnog Balkana, koja je završena u petak u Poznanju. Signal koji je poslat na Zapadni Balkan bio je: Novac za čekanje.

Novac za projekte

Tako je odobreno 8 novih infrastrukturnih i energetskih projekata u iznosu od 700 miliona evra. Od toga su 180 miliona dodatna pomoć, a ostatak će biti sufinansiran od strane vlada i kredita evropskih banaka.

Tri od ovih projekata idu direktno u Severnu Makedoniju koja je komesara za proširenje EU Johanesa Hana nazvala „blještavim primerom“ za ceo region.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je još jednom imala reči hvale za Severnu Makedoniju:

„Ne poznajem nikoga u EU koji nije pun divljenja zbog onoga što su postigle Grčka i Severna Makedonija“. Ona je „rasterećenja“ jer je otvoren put za pregovore o pristupanju Severne Makedonije EU i NATO.

Ta zemlja je dobila i novu ulogu u berlinskom procesu: Zajedno sa Bugarskom, naredne godine preuzima predsedavanje balkanskim procesom. „Velika nam je čast što ćemo kao kandidat za članstvo sada koordinirati složene projekte sa jednom članicom EU“, rekao je premijer Zoran Zaev novinarima.

Srbija i Kosovo koče

A to nije lak izazov. Sprovođenje projekata otežava posebno konflikt između Srbije i Kosova. Samit u Poznanju tu nije mogao doneti ništa novo. Premijeri obe zemlje su se ponovo uzjamno optuživali.

Na primer, srpska premijerka Ana Brnbabić je rekla da zbog carina od 100 odsto koju je kosovska vlada nametnula na robu iz Srbije, te dve zemlje sada prvi put beleže godinu sa padom robne razmene. „To je takođe narušilo poverenje među zemljama u regionu“, primećuje Brnabić. Premijer Kosova Ramuš Haradinaj, međutim, ne želi da ukine carine i insistira da Srbija prizna njegovu zemlju.

Priznavanje diploma

Ipak, jedna dobra vest iz Poznanja: priznavanje univerzitetskih diploma. Međutim, Konferencija zapadnog Balkana nije bila u stanju da postigne da budu priznate i niže stručne spreme, barem za neka visoko kvalifikovana zanimanja.

Ali čak i ovo malo dostignuće ne pomaže, na primer, ako građanima Kosova treba viza za ulazak u Bosnu i Hercegovinu ili ako vozač kamiona provede sate na carini zbog nedostatka političke volje da se carinski punktovi spoje, žali sekretarka Saveta za regionalnu saradnju, Majlinda Bregu.

„Potrebno nam je više uspešnih priča, inače se samo možemo sastajati na samitima, ali nećemo biti u mogućnosti da održimo motivacijski plamen – EU perspektive“.

Konferencija sa predstavnicima vlade Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Slovenije, kao i zemalja domaćina, Nemačke, Austrije, Francuske, Italije i Poljske, treba da se održi ponovo u narednoj godini. Domaći će biti Bugarska i Severna Makedonija.