„Najveći uspeh Berlinskog procesa je to što je preživeo“: Gde je Zapadni Balkan deset godina kasnije?

Berlinski proces pokrenut je 2014. na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, koja je, nakon najavljene pauze proširenja EU, pokušala da podrži zemlje Zapadnog Balkana na putu ka EU.

Samitu su pored lidera Zapadnog Balkana prisustvovali i nemački kancelar Olaf Šolc, kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i drugi evropski zvaničnici.

U okviru samog samita potpisana su dva nova ugovora od strane lidera zemalja Zapadnog Balkana.

Premijeri zapadnobalkanske šestorke potpisali su Deklaraciju o podršci Akcionom planu za Zajedničko regionalno tržište 2025-2028 i Ugovor o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na visoke studije, kao i zajedničku deklaraciju kojom ponovo potvrđuju dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju.

Pored ovih ugovora, u Zaključcima predsedavajućeg, navodi se da su učesnici pozdravili i deblokadu Centralno-evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) kao ključnog stuba za implementaciju Zajedničkog regionalnog tržiišta.

Deblokati CEFTA najviše je doprinelo Kosovo ukidanjem zabrane uvoza srpske robe, dok je ono za uzvrat dobilo svog predstavnika na sastancima zajedničkih komiteta, gde ga je do sada predstavljala Misija UN-a na Kosovu (UNMIK).

Fon der Lajen i Šolc su, u obraćanju nakon Samita, rekli da je za Zapadni Balkan krajnje vreme da postane deo evropske porodice, ali da ta izjava treba da bude propraćena i konkretnim delima.

Šolc je rekao da se nada da nećeproći još deset godna dok svih šest država konačno ne postanu članice EU, dok je Lajen naglasila da da su konflikti doneli “novu svesnost unutar EU, a to je da je potrebna veća i jača EU”.

Od premijera Srbije, Miloša Vučevića, takođe se moglo čuti da je Samit prošao u “konstruktivnoj atmosferi”, te da nije bilo nikakvih “teških tonova”.

Govoreći o temi odnosa Beograda i Prištine, Vučević je rekao da ta tema nije bila dominantna, te da je Srbija dobila brojna priznanja u smislu ekonomskih rezultata Srbije.

Postoji doprinos ekonomiji, ali ne i pomirenju Zapadnog Balkana

Novniarka portala European Western Balkans Marija Stojanović kaže za danas da je najveći uspeh Berlinskog procesa što je uspeo da “preživi” sve ove godine.

“Protekla decenija je bila izuzetno turbulentna, ne samo zbog odnosa između država na Zapadnom Balkanu, nego ako se uzmu u obzir i izazovi sa kojima se EU, uključujući Nemačku, začetnicu te inicijative, suočila”, pojašnjava Stojanović ističući pandemiju i migrantsku krizu kao glavne izazove.

Ona dodaje da, iako se pri pokretanju Berlinskog procesa 2014. očekivalo da će doprineti istinskom pomirenju našem regionu, to se nije još desilo.

Naša sagovornica ističe da je ova platforma ipak ostala veoma važna u ekonomskom smislu, ali i u domenu akademske razmene, saradnje mladih i obrazovnih na Zapadnom Balkanu.

“Zbog toga smatram da su veoma važni dokumenti koji su usvojeni juče na liderskom samitu u Berlinu, a tiču se podrške novom akcionom planu za Zajedničko regionalno tržište, sporazuma o visokom obrazovanju, napretka u vezi sa Sporazumom o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA)”, tvrdi Stojanović.

Iako možda deluje da su svi ovi pregovori potpisani sa ciljem bolje saradnje među zapadnobalkanskom šestorkom, ne treba smetnuti sa uma da je ovaj proces započet sa idejom približavanja regiona EU.

“Svi navedeni sporazumi u skladu su i sa pravilima Evropske unije, pa će, nadajmo se, njihova primena dovesti i do napretka Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, na putu ka pristupanju EU”, kaže sagovornica Danasa.

Stojanović podseća i na drugu platformu koja je imala sličan cilj – Otvoreni Balkan – i tvrdi da se Berlinski proces se pokazao kao daleko uspešniji od te platforme, „jer je dao opipljive rezultate iako se očekivalo više“.

“Ipak ostaje nada da će u narednoj fazi Berlinskog procesa biti ostvareni i rezultati u političkoj sferi”, kaže Stojanović.

Komentarišući uključivanje predstavnika Kosova u sastanke koji se tiču CEFTA sporazuma, naša sagovornica kaže da to neće imati nikakve posledice u praktičnom smislu jer se Nemačka svim silama trudila da se i Kosovo uključi u taj sporazum.

“Zbog toga ne verujem da će to imati ni neke veće političke posledice, niti izazvati veću pažnju srpskih vlasti”, zaključuje Stojanović.